Божова најбоља пјесма „Смрт попа Мила Јововића“ први пут снимљена 1977. године на грамофонској плочи, а оно по чему ће пјесма ући у историју гусларства је чињеница да је то била прва осмерачка пјесма која је снимљена уз гусле – каже Будо Алексић
На никшићком Тргу слободе у оквиру фестивала књига „Ауто(р) на корзу“ одржано је вече сјећања на познатог епског пјесника Божидара Божа Ђурановића. О његовом књижевном ђелу говорио је проф. др Будимир Алексић док је одабране стихове из Ђурановићеве поезије уз гусле отпјевао млади гуслар Никола Кривокапић, који је члан Удружења гуслара „Божо Ђурановић“ Никшић, а медијатор вечери била је књижевница Милица Бакрач.
Више од 35 гуслара званично снимило његове пјесме
Божидар Божо Ђурановић је рођен 7. јануара 1940. године у Голији, а у младим данима почео се бавити писањем. Прве радове објавио је у ђачким новинама, а касније у многим листовима и часописима. Епску поезију почео је да пише када је из Голије дошао у Никшић и запослио се у Жељезари. Било је то 1962. године. Тада је почео и да се дружи са бардом епског пјесништва – Радованом Бећировићем Требјешким. Објавио је девет књига и само три нијесу збирке епских пјесама Био је предсједник гусларске секције КУД-а „Челик“ – Жељезаре „Борис Кидрич“, члан и редакцијског одбора часописа „Голија“, савјетник и сарадник часописа „Гуслар“, који издаје Гусларско друштво „Филип Вишњић“ из Кичинера – Канада, и стручног савјета „Глас гусала“ из Београда. Више од 35 гуслара је званично снимило његове пјесме. Ђурановић је добитник прве награде „Хаџи Радован Бећировић Требјешки“ за најбољу епску песму Црне Горе, Србије и Републике Српске. Преминуо је у 82. години у Никшићу.
– До прије четрдесетак година неприкосновени савремени српско-епски бард био је Радован Бећировић Требјешки који се упокојио 1986. године а од тада је по општем и неподијељеном мишљењу критике и гусларске слушалачке публике његово мјесто заузео Божо Ђурановић. Нихове епске пјесме жанровски припадају оној врсти поезије коју називамо „новија епска поезија“ а кажемо новија како би је разликовали од класичне вуковске епике. Ријеч је о пјесмама које су испјеване најчешће римованим десетерцима или осмерцима и које фактуром стиха, слободном употребом цијелог богатсва пјесничких формула и свих облика и нивоа епских понављања које су блиске пјесмама вуковског репертоара – казао је Алексић.
Он је додао да су пјесме испјеване са намјером да се допадну народу и да их прихвати као своје и пођестио да је Божова најбоља пјесма „Смрт попа Мила Јововића“ први пут снимљена 1977. године на грамофонској плочи, а оно по чему ће пјесма ући у историју гусларства је чињеница да је то била прва осмерачка пјесма која је снимљена уз гусле.
– Почетком деведесетих година ову пјесму је у свом маниру отпјевао и рокер Рамбо Амадеус и она је била једна од најпопуларнијих пјесама на његовом албуму – додао је Алексић.
Епски пјесмотвор Ђурановића обухвата широк тематско-мотивски распон, од најстарије прошлости, турског земана, преко оба свјетска рата до најновијих ратних дешавања на просторима српских земаља из двадесетог вијека.
– При конципирању ликова својих епских пјесама, Ђурановић се по сопственом исказу ослањао на историјске догађаје и личности чију је аутентичност провјеравао у историјским изворима. Написао је једну врло вриједну књигу о Пребиловцима која је објављена 2020. године. То је књига усташких злочина од 1942. године. То је српско село у Херцеговини, најстрадалније у свијету. У књизи је дао историјат усташких злочина а у оквиру ње и подужу песму под називом „Пребиловци“ – казао је Алексић и додао да Божове пјесме садрже снажну моралну компоненту и да се неуморно борио за истину о прошлости Црне Горе и српског народа против бројних неистина, фалсфиката, кривотворења и присвајања српско-културног и историјског наслеђа а за афирмацију традиционалног идентитета духовности и културе.
Невена Булајић
Извор: Дан