Уторак, 11 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Место Србије међу светским загађивачима прерађивачке индустрије у 2022.

Журнал
Published: 26. јануар, 2024.
Share
Загађеност у Србији, (Фото: Данас)
SHARE
Загађеност у Србији, (Фото: Данас)

На основу података из табеле „Table A1: Industrial indicators by country/area, latest available year“ (линк) може се израчунати укупно загађење CO2 множењем података из колоне о MVA per capita са бројем становника, а затим са претпоследњом колоном Manuf CO2 intensity 2020 (kg/uS$). Одступање од потпуне прецизности података је занемарљиво мало, јер се у две године битно није променио интензитет загађења, као ни број становника (узет из 2021).

У табели недостају подаци за 61 земаља и територија који у збиру стварају 69,7 милијарди долара (из 2015) додате вредности, међу којима само Порто Рико има 45,5, а све заједно учествују са 1,07% у светској додатој вредности прерађивачке индустрије.

Табела 1. приказује ранг земаља према емисији CO2 u 2022, а према интензитету из 2020.

Готово половину (48,7%) укупне светске емисије угљен-диоксида, коју производи прерађивачка индустрија, ствара Кина, и далеко иза ње је Индија са 8,9%. Следе САД, Русија, Јапан, Индонезија, Иран, Вијетнам, Саудијска Арабија, Немачка и Турска. Ових 11 земаља заједно учествује са 80% у укупној светској емисији угљен-диоксида прерађивачке индустрије.

Просечна светска емисија угљен-диоксида је 0,44 килограма по долару додате вредности прерађивачке индустрије.

Србија је имала испод просечну емисију од 0,38 те је њен удео у светској емисији био 0,04% што је ниже од њеног удела у додатој вредности прерађивачке индустрије (0,05%) и у светском становништву (0,09%).

Као бруто загађивач се налазила на 74. месту и Румунија, Мађарска и Бугарска су имале већу производњу загађења од ње. Мањи интензитет загађења од Србије, међу суседним земљама, имале су Мађарска (0,23), Хрватска (0,3) и Румунија (0,32).

Према интензитету загађења Србија се налази на 59. месту и упоредива је са Аустралијом.

У врху листе се налазе велики произвођачи нафте и гаса који имају развијену петро-хемијску индустрију: Сирија, Ирак, УАЕ, Кувајт, Либија, Алжир, Иран, Венецуела, Русија и Индија. „Најбоље“ пласиране земље из окружења су Албанија и Црна Гора.

При дну листе се налазе најразвијеније европске земље, попут Швајцарске, Ирске, Данске и Шведске.

Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Татјана Лазаревић: Срби на Косову су политички обезглављени
Next Article Радослав Зеленовић: Југословенска кинотека међу три најбоље светске филмске архиве

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Санкције подијелиле ЕУ: Неки траже радикалне потезе, други су запрепаштени

Могући европски ембарго на руску нафту погодио би "цијели свијет", упозорио је Кремљ уочи састанка…

By Журнал

Дарко Танасковић: Ерупција вулкана страха и мржње

За сада се трајно решење стогодишњег сукоба Јевреја и Палестинаца не назире. И даље ће…

By Журнал

Психолошки поремећаји настали по називима градова: „Стокхолмски“, „Јерусалимски“ и „Лимски“ синдром

Да ли је психолошки поремећај назван по граду маркетиншка ноћна мора? Можда ипак и није.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Манастир Пустиња – четири вијека од израде живописа

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

Како је бити Андреј Николаидис?

By Журнал
Мозаик

Цијене на Црногорском приморју: Смјештај и услуге скупљи до 20 одсто, најјефтинија барска ривијера

By Журнал
МозаикНасловна 6ПолитикаСТАВ

Дан независности

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?