Субота, 19 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Случај професора Ковића − ограничавање слободе говора и порука Републици Српској

Журнал
Published: 15. март, 2022.
Share
SHARE

„Онај ко жели одузети слободу некој нацији прво ће кренути од ограничавања слободе говора.“ Узевши у обзир ову реченицу Бенџамина Френклина, некако ми се чини да је вијест да је професору Милошу Ковићу забрањен улазак у БиХ-у првом реду лоша за саму ту државу.

Милош Ковић (Фото: Стање ствари)

Јер нема среће у држави у коју се забрањује улазак универзитетским професорима, али не и припадницима терористичких организација и повратницима са сиријског ратишта.

Зато ова забрана прије изгледа као порука читавом једном народу. Политика на трагу оне која је устврдила да је Иво Андрић са својом литературом „Босни и школству нанио више штете него све војске које су рушиле и палиле у овој републици“. Политика за коју је Његош био и остао главни генератор проблема на Западном Балкану.

У таквом поретку ствари, није било изненађење ни кад је Данило Киш прије пар година оглашен кривим за распиривање мржње.

И зато, да парафразирамо Киша: у Платоновој држави није било мјеста за пјеснике, у оној Хитлеровој – за Јевреје, а у пројектованој држави БиХ – мјеста нема за Милоша Ковића.

Врхунски интелектуац и борац за слободу, својим именом утемељен на Косову и Метохији, Милош Ковић истрајава као „трагични јунак косовске мисли“. Зна историју, превише мисли и слободно говори. А то није добро.

Познавање историје и слобода говора су последње што треба бошњачкој политичкој елити.

Зато је ова забрана уласка из перспективе политичког Сарајева сасвим логична.

У том погледу, ова забрана може да служи као још један кратак прилог историји бешчашћа са којом је главни град БиХ ономад одбацивао Андрића. Просто се није уклапао. Кратак прилог дугачкој историји прогона. Ковићу, пак, забрана уласка у БиХ – може служити на понос. Стављен је у ред са Његошем, Андрићем и Кишом. И то ће бити још једна добра референца у његовој биографији.

Пише: Алексије Гргур

Извор: Фејсбук

 

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Евроазијски економски савез и Кина припремају независан међународни валутни систем
Next Article Монфис срушио Медведева и вратио Новака на трон

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Кинеска енергетска криза одзвања широм Евроазије

Несташице струје у Таџикистану, мањак енергије у Украјини, све већи трошкови електричне енергије широм Балкана…

By Журнал

Србија, мај 2025 – власт, опозиција, неизјашњени

Мајско истраживање НСПМ показало је да у хипотетичком, директном сучељавању збирних листе присталица и противника…

By Журнал

Зашто је геополитичка фрагментација, а не протекционизам опасност за свијет

Неуспешност Вашингтона и Пекинга да геополитичком компетицијом управљају на рационалан начин могла би да доведе…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Њемци зазиру од дионица

By Журнал
Мозаик

Мачу Пикчу изгубљен у преводу

By Журнал
Мозаик

Пет ствари које треба да знате о Лепенском Виру

By Журнал
КултураМозаикНасловна 3

Унука Марка Миљанова, Гурђијевљева мистична плесачица, супруга Френка Лојда Рајта: Олгиванин пут од Медуна до Аризоне

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?