Пише: Небојша Поповић
Албански премијер Еди Рама изјавио је да не постоји никаква шанса да се пројекат изградње луксузног туристичког ризорта иза којег стоји Џерард Кушнер, зет америчког предсједника Доналда Трампа, заустави док је он на позицијама власти.
Заиста је веома интересантна свеукупна халабука која прати поменути пројекат. Прича је брзо добила велику међународну позорност. Необично је изражено интересовање одређених западних медија за њега, активиста, НВО које се залажу за очување екологије и животне средине…
У Албанији је на сцени још једна необичност. Први пут се наиме дешавају протести против неког пројекта за који се залажу Американци. Сама та чињеница по себи је преседан.
Но, о чему се заиста ради тешко да можемо поуздано знати, осим да ствар уистину јесте важна чим се подигла цјелокупна медијска и НВО машинерија онога што се колоквијално зове дијелом прозападног мејнстрима…
Небојша Поповић: УН на ивици банкрота – САД и Кина невољне да је финансирају
Елем, утисак је да све то не би било толико занимљиво да у средишту игре није (ненасељено) острво Сезан – некадашња војна база из комунистичког периода
Сезан наиме није само највеће албанско острво већ дословце стратешка тачка Јадрана – односно Отранта, тјеснаца широког 75 километара који спаја Јадранско и Јонско море, те представља једини поморски улаз у Јадран. Кроз историју је важило правило да – „Онај ко контролише Сезан, контролише улаз и излаз из Јадранског мора“.
Сезан је током Хладног рата чак називан „руски Гибралтар“ пошто су Совјети тамо имали ултраутврђену поморску базу. То острво је тачка коју су тежиле да држе сви регионални хегемони кроз историју – од Рима, Византије, Венеције до Краљевине Италије… јер је свакој поморској сили омогућавала да контролише бродове који плове ка лукама Црне Горе, Хрватске, Словеније и Италије.
У том контексту питање да ли ће Сезан можда постати „Трампово острво“, како упозоравају неки медији, добија сасвим другачију димензију од онога што се ових дана јавно гура у први план.
Неко би можда примијетио, да је Албанија сада чланица НАТО те да статус острва у том контексту није толико битан, али да ли је заиста тако? Јер у току је велико глобално претунбавање и заузимање свих могућих позиција. А Јадран није само крајња западна међа до које досеже велико кинеско поморско царство, већ и суптилна линија разграничења Америке и Европе, које су тек на почетку процеса да (ре)дефинишу своје будуће односе.
