Програм Фестивала „Ћирилицом“ настављен вечери посвећеном универзитетском професору, доктору филозофских наука и књижевнику.
Програм посвећен Слободану Томовићу (1929-2016), универзитетском професору, доктору филозофских наука и књижевнику, уприличен је синоћ на тргу испод Цитаделе у будванском Старом граду оквиру деветог Фестивала „Ћирилицом“.
О Томовићевом лику и дјелу говорили су: уредник програма Фестивала, Радомир Уљаревић, филозоф, проф. др Стево Никић и филозоф, писац, политички аналитичар, академик, проф. др Шефкет Крцић. У свом излагању, Уљаревић истакао је да је Томовић јединствена личност у историји Црне Горе и један од највећих мислилаца његове епохе. За Томовића, како је казао, важи мишљење да је један од најумнијих Црногораца послије Његоша.
„По професионалном опредјељењу Слободан Томовић је филозоф који је радио на оригиналним хипотезама, истражујући глобалне филозофске теме. Његова сабрана дјела – филозофске, етичке, политичке, историјске, теолошке и друге расправе, обухватају више од 60 радова и више од 45 објављених књига, рачунајући и његов драмски опус. А управо ми сада радимо на објављивању сабраних дјела и вјерујем да ће се до краја ове године појавити те књиге у десет томова – вјероватно ће неки томови садржавати по двије-три књиге. Имао сам част да са професором Томовићем сарађујем више од пет деценија и за то вријеме објавио сам читав низ његових књига. Треба да напоменем да су неке од тих књига својевремено изазвале врло бурне реакције и контроверзе у јавности у Црној Гори и шире. Наиме, у оквиру издавачке куће „Октоих“, која је одмах по оснивању преузела објављивање дјела митрополита Амфилохија, ми смо објавили његову прву књигу „Враћање душе у чистоту“, а стицајем околности и посљедњу „Трептаји неизрецивог“. Исто тако, у периоду од тих 40-50 година објављивали смо књиге Слободана Томовића – од његових првих наслова све до посљедње књиге „6500 вриједносних судова“ и постхумно објављене књиге „Грађански рат у Црној Гори“, коју је он завјештао да изађе пет година послије његове смрти“, истакао је Уљаревић.
Улога академика Николе Милошевића у избацивању Слободана Томовића са Филозофског факултета 1952.
Професор Стево Никић нагласио је да је Слободан Томовић био прави ренесансни човјек чији су интелектуални домети обогатили нашу културну збиљу.
„Моје сјећање на професора Томовића, кроз једну кратку анализу једног дјела „Јунак апсурда“, а заинтересованост за такву тематику намеће се из два разлога. Прво, што се овдје показује ауторова ренесансна ерудиција и, друго, ову књигу сам добио са посветом далеке 1986. године. У савременој свјетској литератури, као и филозофији, појам апсурда коинциндира са појмом психолошког романа код Достојевског, Кафке и Камија; у драмском стваралаштву то је случај са Бекетом и Јонеском; у филозофији апсурд је сасвим одређен појам код Кјеркегора, Шестова, посебно Камија. „Јунак апсурда“ се директно сусреће са представом смрти и коначности, то јест постаје свјестан у залудности свега. Али, то није разлог да одустаје од акције, нити се предаје резигнацији и дјелује, у камијевском смислу, на начин да треба имати своју судбину и без чекања смрти. Схватајући да нема побједе, пристаје уз пораз и почиње да га доживљава као својеврсни тријумф. Сав је револтиран, али настоји да се привикне на безразложно постојање као могућност самоостварења. Његова побједа у поразу изражена је кроз цинични тријумф духа који се надмоћно руга својем паду“, казао је Никић, који се осврнуо и на то како је професор Томовић анализирао апсурд у дјелима Франца Кафке, Ива Андрића, Меше Селимовића…
Академик Шефкет Крцић осврнуо се на дугогодишње дружење и сарадњу са професором Томовићем, као космополитом, филозофом који је имао и породичну традицију, али, како је рекао, и учитеља филозофије.
„С обзиром да је син једног писца који је прогањан у том времену, он је морао мијењати средине. И ја сам још као студент долазио у Никшић да слушам Томовићевог професора Ђура Кривокапића, никшићког Сократа. Ту су коријени, јер је Ђуро Кривокапић био студент највећег филозофа који је ходао Балканом, послије Сократа и Платона, а то је Брана Петронијевић – човјек чији је живот био испуњен филозофијом, као и Томовићев. Пошто сам објавио више радова о Томовићу, као и интервјуа, никада нисам дошао код њега на састанак, а да нисам, у писаној форми, донио од 10 до 100 питања, па је тако објавио једно од својих епохалних дјела „6500 вриједносних судова“. Томовић је човјек који је сваки дан био испуњен филозофским размишљањима и сматрам да је он посљедњи мислилац у свијету са филозофским системом, који је тачно, пророчански знао када ће завршити свој систем. Ја сам га затекао у Клиничком центру, мислим да је то било 2015. године. Ушли смо код њега, нашао сам га у једном беспомоћном стању и покушао сам једном молитвом да му помогнем, да се помолим Богу да можемо разговарати, што сам успио. Тако смо провели још тренутака о заједничким размишљањима о времену, простору, о човјеку… јер као што знате, поред онтолошких он се бавио и етичким питањима“, казао је Крцић.
На програму посвећеном Слободану Томовићу учесници су указали на више аспеката његовог богатог стваралачког опуса који обухвата 60 књига научно-филозофског и књижевно-естетског карактера и преко 1000 текстова у бројним публикацијама, уз осврте на његов педагошки и научни рад у Пећи, Смедеревској Паланци, Беранама и Подгорици. Посебно је указано на вриједност Томовићевих дјела о Његошу, која су донијела и нова тумачења, те на аристократизам и личну независност које се до краја држао у свом раду и јавном дјеловању. Модераторка програма била је Станка Рађеновић Станојевић из Народне библиотеке „Мирослав Лукетић“ Будва. Фестивал „Ћирилицом“ до 17. септембра организују будванска Народна библиотека и Удружење издавача и књижара Црне Горе. Манифестацију су подржали Општина Будва и Туристичка организација општине Будва.
Извор: Вијести
