Што се председника Русије тиче, и најдубље суштине његове борбе, он у хришћанском свету има своје место. Као хришћанин који антихиришћанству може тврђе стати на пут него обичан грађанин. И има обавезу. Иако је он, међу данашњим земљама хришћанског света, ретка појава
Тони Блер бејаше један од оних који је рекао да је Путиново обраћање јавности поводом годину дана украјинске кризе одвојено од реалности. На прву лопту, то је за смех! Глупост коју најлакше смишља мозак који не сме да се активира на размишљање. То су Блерови савети и објашњења за оријентацију у свету у коме он изгледа као пензионисана дворска луда. А рачуна, и зна, да то још увек неко негде слуша. И плаћа.
Али, ако се мало удубите у ову врсту самопоништавања коју демонстрира постисторијски отпадак некад свемоћне Империје – онда ћете разумети да Тони Блер саветује као човек који само то и зна. Само тако уме. Исто је са Макроном, Шолцем, Бербок, фон дер Лајен и ини. А они су врх таласа „постдемократског друштва“ које се у Украјини сударило са реалношћу другачијом од њихове. И коју они не могу преправљати.
„Немогуће је победити Русију на бојном пољу, зато се изводе све агресивнији информатички напади. Они лажу, не престају напади на нашу културу, на Руску православну цркву… Погледајте шта раде. Педофилија им је нормална, легализују истополне бракове, уништава се породица, основне вредности… Ми у Русији поштујемо свачија права, али погледајте Свето писмо. Брак је заједница мушкарца и жене. Али, то је њихов проблем. Морамо да заштитимо нашу децу од деградације и дегенерације и то ћемо учинити.”
Опрости им Боже, не знају шта раде
Путин је својој мини-слици успона Антихриста додао ново достигнуће: „Објављено је, Англиканска црква планира – истина, за сада само планира – да размотри идеју родно неутралног Бога. Шта рећи? Опрости им Боже, не знају шта раде“, рекао је председник Русије.
„Милиони људи на Западу схватају да их воде у праву духовну катастрофу. Треба отворено рећи, елите губе памет, а изгледа да томе више нема лека.“
То је вероватно најдалекосежнија порука овог Путиновог обраћања историјске 2023. Јер, ништа се не може поправити ако је оно на чему почива европско људско биће – тако поткопано да се не може утемељити.
Путинова одлука да се неупитно избаци могућност да се у руско друштво усели идеологија која доноси истополне бракове и уништава саму идеју о породици која је основна друштвена заједница стотинама хиљада година – вододелница је преко које се не могу правити мостови пријатељства. Јер, ово није сукоб са другим религијским системом, нити са атеизмом, ово је судар са – Антихристом, Лажним месијом. Поједностављено, то су Сатанини ратници који подмећу вирусе да разарају хришћанство изнутра.
Отац Пајсије Светогорац (1924-1994), просветљен као Грк, духовно се развио на Светој Гори а где после дугог подвижништва, постаје и ученик и наследник руског подвижника оца Тихона који је живео у келији Часног Крста – говори како „у годинама апостасије (отпадништва)“ успне се „онај ко нема божанску благодат, нема духовну бистрину (духовно прозирање) као ни ђаво што је нема“, те такви „хоће да завладају целим светом… Обожавање сатане виде као једну моћ која ће им помоћи да остваре планове… Бога не узимају у обзир.“
То су велика искушења, далеко од тога да су прва међу хришћанима и, зна се, „из тога ће Бог произвести много добра. Друге сатанске теорије су се одржале барем седамдесет година, а они се неће одржати ни седам година.“
Старче, када чујем за Антихриста, осетим у себи један страх, говори питач Пајсију. „Чега се бојиш? Зар ће он бити страшнији од ђавола? Он је човек. Овде је Света Марина тукла ђавола, а Света Јустина је растурила толике демоне. На крају крајева, ми нисмо дошли у овај свет да бисмо се у њему раскомотили (удобно сместили).“
Дакле, што се Владимира Путина тиче, и најдубље суштине његове борбе, он у хришћанском свету има своје место. Као хришћанин који антихришћанству може тврђе стати на пут него обичан грађанин. И има обавезу. Иако је он, међу данашњим земљама хришћанског света, ретка појава.
Антихрист
Свака накана да се хришћанство одстрани из културе и живота завршавала се као падање у бесмисао. Можда се читалац сећа и филма од пре петнаестак година, под називом „Антихрист“, дело данског редитеља Ларса фон Трира који је до теме дошао пошто је сам био „хоспитализован због значајне депресивне епизоде“ а дело је посветио Андреју Тарковском, аутору напревазиђеног филмског дела „Андреј Рубљов“.
Филм „Антихрист“ је „у великој мери био под утицајем његове сопствене борбе са депресијом и анксиозношћу“ и тако је и тумачен у секуларизованом свету. Тражење лека за болест за коју не желите, и не смете, да видите реалне узроке. То је основни приступ данас: стално се тражи решење а избегава се дијагноза о правим узроцима болестима.
Најпознатији историјски обрачун с Богом десио се 1789. кад је извикана једна од најчувенијих парола у европској историји Liberté, égalité, fraternité, ou la mort! (Слобода, једнакост, братство или смрт!) Много касније, кад је већ европски континент увелико плутао у мору ничеовске констатације „Бог је мртав“, уочено је: „Чудно је – ех, више него чудно – да је ‘атеистичка’ Француска револуција изабрала паролу која је директно парафраза хришћанског концепта Тројства (пред Оцем смо сви једнаки, пред Духом смо слободни, а пред Сином смо браћа).“
У једном периоду је било очигледно да комунизам (иделогија настала на Западу) намерава да протера Бога да би сам комунизам постао религија, одавно траје а данас је све очигледније – да и капитализам (настао на либералној идеологији) покушава да буде религија. Да читав света у то верује.
Владимир Путин је један од истакнутијих побуњеника против тог – интересно-религијског лудила. Зато је однос западних верника у капитализам, као незамењив систем, према Путину тако хистеричан. Ирационалан. Верски.
Они се с њим, стварно, не могу договорити. Јер Украјина није проблем. Она је инцидент, тачка судара, у сукобу у коме има толико тачака у којима је немогућ договор. Што рече Пајсије Светогорац, пред овим светом који се спрема да Богу издаје крштеницу као „родитељ 1“ или „родитељ 2“, остаје нам „да будемо уз Христа колико можемо. Ако смо са Христом, зар ћемо се уплашити од Антихриста? Зар сада не постоји антихристов (супротан Христу) дух? У сваком случају, зло чини антихристов дух. Ако се и роди једно антихристово чудовиште и направи неколико лудости, на крају ће бити посрамљено.“
Тако да у оном што гледамо нема ништа чудно. Док је за Тонија Блера Христ употребљив ако може да се опреми као Суперстар па да пропагира ЛСД, ЛГБТ и такве вредности, за Путина је Христ – неупитна вредност која је у основи постојања његовог друштва. Путин стално показује да верује да је то што столује у „Трећем Риму“ обавеза над обавезама.
И он стално објављује да живи у друштву чије је координате скицирао Фјодор Достојевски (1821-1881) увидима да „нације живе од великог осећања и од велике мисли која их све уједињује и све обасјава, од јединства с народом, најзад, кад народ и нехотице сматра да су руководећи људи с њим, из чега се рађа национална снага – ето шта је смисао постојања нације, а не само буржоаске шпекулације и брига о вредности рубље. Што је нација духовно богатија, утолико је и материјално богатија“.
Да, то је и одржало рубљу иако је нападнута из све шпекулативне артиљерије.
Извор: rt.rs
