Три кадра – Дритан који показује на телевизијски преношеној седници скупштинског одбора за безбедност и одбрану слике Мила у друштву шкаљарског клана, Рашко и Ранко откривају спомен плочу пред логором за ратне заробљенике у Морињу на којој су уклесали свој пропагандни слоган, а европски комесар за проширење, Оливер Вархељи, тврди да потписивање Темељног уговора са СПЦ нема утицаја на придруживање Црне Горе ЕУ.
Прва имена главних црногорских актера нису случајно овде побројана, јер када се борба са организованим криминалом у једној приватизованој држави као што је Црна Гора своди на медијско препуцавање дојучерашњих партнера, када се тамне странице црногорске историје своде на нечију политичку промоцију, када се годинама прост уговор о положају једне верске заједнице у Црној Гори подиже на највиши ниво уз констатацију да подрива темеље црногорске државности, онда заиста говоримо о једној отужној сцени.
Наратив „моји су преузели цигарете, али твоји још држе путеве дроге“ није претерано инспиративан ни за спољне посматраче који оцењују борбу надлежних институција Црне Горе против организованог криминала, али ни за њене грађане, који разумеју да чим се прљави веш износи у медије, истрага и правоснажних пресуда неће бити. Наставља се театар апсурда, у коме је црногорска публика против своје воље заробљена.
Још је гори призор у коме Рашко и Ранко паразитирају на жртвама грађанског рата у Хрватској, називајући циљ почињених злочина „понижење имена и духа Црне Горе“. Да је тог духа било, Милу Ђукановићу и његовим партнерима из 90-их било би суђено у Црној Гори, они се не би још држали дела власти и уз мафијашке седељке декламовали извитоперене стихове о чојству и јунаштву. Наравно, чињени су злочини и са друге стране (логор Лора), те се надамо да ће хрватско друштво коначно сазрети и суочити се и са својим делом кривице, али не на саморекламерски начин како су то урадили Рашко и Ранко.
На концу, извештај Европске комисије и изјава самог комесара за проширење јасно стављају до знања да Црна Гора не може да напредује ка Европској унији, а ни уопште, ако се буде држала искључиво закулисних мафијашких радњи и јавних ратова идентитета. Идентитетска питања у Црној Гори служе прикривању правих разлога за борбу око власти, а сви они се своде на новац. У томе погледу, потребно је више поштења и рада, а мање клетви и заклињања.
Александар Ђокић
