Моћна медијска пропаганда није помогла ДПС-у да му се не деси суноврат протестног окупљања испред Скупштине на Цетињу, јер је конкретни ефекат тога скупа био раван нули, тачније испод нуле. Неприхватљиве псовке на националној и идеолошкој основи, каменице, јаја и петарде су допринијели утиску да су окупљени сличили раштимованом уличном ДПС “оркестру за свадбе и сахране” без минимума достојанства и етике. НВО центар реалне политике констатује да је ДПС је потрошио све ресурсе за било какав озбиљан улични бунт, због чега би најбоље било да се више не бави организацијама протеста јер полусвијет којег довлаче и који на њима учествује само ствара лошу слику о мјесту окупљања, овај пут о Цетињу.
Покушај Хутера и Ђурашковића да изигравањем јастребова и реториком која не одговара садашњем времену поправе тужну ситуацију окупљене свјетине: није уродила плодом, јер су само још више допринијели њеној бизарности.
Накарадне пароле, несувисла добацивања и приземна етикетирања су добавиле сценском мозаику детаље потребне да се констатује како су демонстранти додатно унизили Цетиње у очима црногорске јавности. Тако добијамо апсурдну ситуацију: да су тзв. „браниоци Цетиња“ на том скупу у ствари били неуморни рушиоци угледа пријестолнице, који су срозавање угледа градића: „перфектно одрадили“. Ђурашковић је на том скупу, нажалост, више сличио начелнику мјеста изгубљеног у свемиру него градоначелнику Цетиња.
На другој страни, посланик Оскар Хутер је по ко зна који пут демонстрирао хронични дефицит етичких квалитета и храмајуће политичко васпитање што је, изгледа, последица погрешних лекција научених из декадентних и анахроних идеолошких матрица.
Зато би боље било Хутеру и Ђурашковићу да умјесто измишљања „четника“ и “паликућа”, реторике која је пратила неспретно „смјењивање предсједника Скупштине“ у ситуацији у којој је Мандић елегантно “издоминирао” опоненете: објасне и истумаче јавности друге ствари. Рецимо, из којих је кругова или фракција ДПС-а потекла идеја и наредба теренским активистима да уз помоћ појединих полицијских службеника изврше бизарно исписивање антимуслиманских графита мржње у Пљевљима. Како је тада фигурисала теза да су то урадили „четници“, што ћемо прихватити, то ће јавности бити интересантно да зна који су то „политички четници“ и „паликуће” у врховима ДПС-а то наредили? И на концу, псовање мајки на идеолошкој и националној основи, које је фигурисало на том скупу уочи 8.марта, међународног Дана жена, је био скандалозни детаљ на који се није осврнуо ДПС, Хутер нити градоначелник Цетиња!? То неосвртање може резултирати почетак краја њихове персоналне политичке каријере, а што се тиче суноврата ДПС-а: то је незаустављиви процес који траје пред очима јавности.
Саопштење за јавност
НВО Центар реалне политике, Предсједник Војин Грубач
