Радован Перовић са слике, живи у Бијелој код Херцег Новог а не на Цетињу. И то не би била тема нити једног озбиљног чланка, да се исти јуче није кочоперио пред фото апаратима и тв камерама, као један од Цетињана који се противе доласку Андрије Мандића у зграду црногорске скупштине! А ни та „мала лаж“ или „лажно представљање“ поменутог Радована, не би били неко чудо, да нијесу знаковити узорак непобитне чињенице да је јучерашњи „протест Цетињана“ у ствари скуп ДПС активиста покупљених са свих страна Црне Горе.
Пажљивији аналитичар јучерашњег окупљања видјеће још једну ствар везану за репрезентативни карактер Радованове медијске појаве. Наиме већина јуче окупљених ближи су, по годинама, старини Радовану него вршњацима нашега предсједника државе или премијера. И не би никога од Цетињана да каже о чему се ту ради, него је посао портпарола обавио докони Радован.
Протест пред зградом изграђеном за потребе Зетске бановине а иницијативом династије Карађорђевића, организован је „против српске тробојке“, и осим што је тематски контрадикторан, показује нам да ДПС више није у стању да окупи неки значајнији број Цетињана за своје сулуде игре. Исто тако, ова милитантна партија не може да окупи ни неки битан број „статиста“ који бу глумили Цетињане, а да то нијесу пензионери из других градова Црне Горе. Уз све то, сами број окупљених и дух њиховог протеста изразио је екстремни мањински и губитнички менталитет, да је мени, заклетом противнику ДПС заоставштине, било тужно и жалосно гледати да је она сила омладине из септембра 2020. и она из септембра 2021., када су им момци и дјевојке вјеровали у причу о „српској окупацији“ сада спала на Радована и његове школске другаре.
Филип Драговић
