Миша Ђурковић: Јавно извињење или Срећна Нова 1948!
29. децембар, 2023.
Ван Гог, бескрајна жудња за стварношћу
29. децембар, 2023.
Прикажи све

Да ли вештачка интелигенција краде и купује новинарску?

АИ и посао, (Фото: ЛинкдИН)

АИ и посао, (Фото: ЛинкдИН)

Шта је заједничко комичарки Сари Силверман, коауторима “Игре престола” и Њујорк тајмсу? Па, сви су тужили власнике програма генеративне вештачке интелигенције за недозвољено коришћење производа њиховог рада. Док се Њујорк тајмс одлучио за тужбу након очигледно пропалих преговора са Опен АИ, власницом ЧетГПТ платформе, неки су, наравно, са њима направили дил.

 Немачки гигант у чијем саставу су и медији као Бизнис инсајдер, Билд, Политико и Велт, потписао је дугогодишњи уговор о коришћењу њихових садржаја са истом туженом фирмом – Опен АИ, извештава Вајерд. Још значајнији је нешто ранији уговор угледног Асошиејтед преса са истом компанијом.

Злоупотреба ауторског садржаја је, тврде тужитељи, вишеструка. С једне стране, креативни садржаји медија и уметника употребљени су и још увек се употребљавају за “тренинг” вештачке интелигенције. За то је потребна огромна количина садржаја, какву творци АИ платформи немају никакву шансу да сами створе, а без тога генеративних софтвера ове врсте једноставно не би било.

Медији губе и претплатнике и кликове на рекламе

Очигледнији проблем је што у мешавинама туђих производа створених вештачком интелигенцијом медији, уметници и остали креатори беспомоћно гледају дословно пренесене плодова свог рада како лете у бесконачност интернета, да тамо буду обезвређени неограниченим и незаустављивим бесплатним мултипликовањем. Медији тако губе оба своја извора прихода – претплатнике и кликове на рекламе. Остали проблеми се медија тичу тек посредно, али буквално ничу сваки час – штрајк писаца у Холивуду, на пример, догодио се, између осталог, и због вештачке интелигенције.

Медији су за сада идентификовали бар десет оваквих тужби у САД, где су тужене све велике платформе које га користе, укључујући у Мету, Алфабет (Гугл) и ОпенАИ (Бинг, Мајкрософт). Гети имиџис је са својом тужбом против творца АИ генератора визуелних производа, па и “фотографија” стигао до веома високих судских инстанци у Великој Британији.

Чак се и велики Амазон укључио у битку, након гомиле проблема са вештачки произведеним рецензијама, коментарима и сажецима књига и других производа, који су унели хаос у ту велику и компликовану машину за стварање новца. Биће тога још. Многе адвокатске канцеларије широм света убрзано стварају специјалисте за овакве тужбе, пошто ће посла бити и превише, а новац у игри ће бити огроман.

Отпуштени новинари и весели ТЕД говорници

Медији широм света, и тако опхрвани черупањем њихових садржаја (у које су уложени рад, креативност и, понекад, храброст новинара) путем претраживача, сусрећу се са још “гладнијим” непријатељем – сами претраживачи, као Бинг и Гугл, сада користе и вештачку интелигенцију. Овог пута, садржај се кида на комаде од којих се праве методе стварања, или делови новог садржаја. У периоду између 2008. и 2021. године, према Пју рисерчу, дисбаланс између губитка послова у традиционалним медијима и стварања нових у дигиталним однео је 26 процената новинарских радних места. Изражен јасније, нето губитак износи око 30.000 радних места.

Вештачка интелигенција прети да драматично убрза овај процес, а са губитком новинара, њихових специјализација, разума, људскости, храбрости, знања и искуства у медијској продукцији, губи се и њен квалитет. Једноставно, не постоји разлог да се новинари радују вештачкој интелигенцији, ма шта о томе мислили весели ТЕД говорници, сулудо богати власници дигиталних платформи и слични, док нам тако немарно обучени причају о светлој будућности из програмерског свемира у којем ратници устају из смрти док вам је то забавно.

Овде, на Земљи, у Гази је до сада страдало на десетине колегиница и колега, а у свету укупно 45 ове године, према извештају Репортера без граница. Њихов рад и даље радосно користе претраживачи, вештачка интелигенција и неки власници медија за ново богаћење, далеко од мртве деце, глади и затирања људских права (било кога у свету), али у непосредној близини шумског пожара дезинформација и теорија завере, у чије стављање под контролу су сви ти менаџери и програмери (под огромним притисцима) уложили патетичне изговоре и понеког запосленог.

Услуге технолошких гиганата због којих медији изумиру

Паре медијима за садржај (39 процената свих резултата и 40 процената кликова на Гуглу су вести – које сам Гугл не производи) дају само након судске пресуде или законске принуде друге врсте, обавезно тврдећи у поступцима да заправо чине услугу медијима. Након серије оваквих услуга дигиталних гиганата, медији су, бар они кредибилни, на добром путу да изумру. Са друге стране, АИ компаније ће се на судовима бранити, кажу експерти, начином на који раде њихови програми. Пре свега, они уче из масовно доступног садржаја, евентуално скрејпованог (скрејповање није нелегално), што у ствари раде и људска бића. Иако постоји разлика између учења и учења и следствене производње “новог” садржаја, ако се тај нови садржај у довољној мери разликује од оригиналног, или га цитира у дозвољеној мери – АИ фирме не раде ништа забрањено.

У исто време, већина програма генеративне вештачке интелигенције користе нешто што се зове блацкс боџ АИ, а то су системи програма које одликује и то да ни програмери не знају које све кораке систем предузима између унесених података и крајњег производа. Ово компликује ситуацију у погледу доказивања прекршаја, пошто правни принцип каже да не доказује тужени да није учинио нешто незаконито, већ обрнуто.

Вештачка интелигенција би могла да користи и искључиво бесплатне садржаје, да није једне значајне препреке – такви програми користе назамисливу количину података да би могли да раде, и то на начин који ни програмерима није сасвим јасан. Учинити да у толиком протоку информација програм разазна отворене од заштићених садржаја, једноставно је немогуће ако сами власници садржаја не блокирају софтверски приступ подацима (што је скупо и компликовано).

Вештачка интелигенција, (Фото: MIT)

На крају, чак и да Њујорк тајмс стварно добије на суду ОпенАИ, мораће да тужи и сваку другу АИ фирму појединачно и појединачно доказује за сваки од програма (који су различити) на који начин је угрозио њихово пословање. То ће ићи јако тешко. Посебно зато што је потенцијал вештачке интелигенције такав да је Мајкрософт уложио у Опен АИ преко 10 милијарди долара, а од 2019, други инвеститор, Редмонд из државе Вашингтон, уложио је у исту компанију 13 милијарди, тврди Хафингтон пост. Против таквог новца је тешко борити се.

Њујорк тајмс тражи и да се ЧетГПТ уништи

Иако је Њујорк тајмс изгледа одлучан (сачекајмо, можда се нагоде током суђења), нема сваки медиј пара да се тужака са милијардерским “једнорозима” силицијумске долине. Но, бар је њујоршка перјаница новинарства озбиљна у својим намерама – иако није прецизирао суму, Њујорк тајмс тражи финансијску компензацију која се мери милијардама долара, али захтева и уништење модела вештачке интелигенције који користи њихов садржај. У тужби се наводи и да ЧетГПТ нуди корисницима неизмењене цитате истраживачких прича о такси индустрији у Њујорку, за које је било потребно 18 месеци рада више новинарки и новинара и за које су добили Пулицерову награду.

У међувремену, док је Асошиејтед прес паралелно са потписивањем уговора са ОпенАИ избацио свој кодекс коришћења вештачке интелигенције (у производњи медијског садржаја), ББЦ је (као и Њујорк тајмс) блокирао веб кролере (то crawl: пузити), односно програме којима вештачка интелигенција скрејпује податке са интернета, али је “отворен за новинарство уз употребу вештачке интелигенције”.

Дил између Аксел спрингера и ОпенАИ садржи и линковање на оригинални садржај, као и неку врсту атрибуције порекла садржаја, што у извесној мери умањује штету.

Али је питање колико су то равноправни преговори и да ли се медијске компаније просто предају пред неминовношћу ширења вештачке интелигенције са ставом: “дај да бар нешто узмемо”. Јасно је, наиме, да ништа неће зауставити вештачку интелигенцију и да ћемо живети и радити са њом, па је регулација, етичка и правна, преко потребна и што се пре бацимо на тај посао, то боље. Ако смо ишта научили из експлозије интернета, претраживача и друштвених мрежа, то је да ако пустимо нови феномен да дивља само зато што доноси новац – последице могу бити веома озбиљне.

Бранко Чечен
Извор: Цензоловка

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *