Cреда, 15 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Скитница у свету машина: 90 година Чаплиновог филма „Модерна времена“

Журнал
Published: 28. фебруар, 2026.
Share
Фото: Данас
SHARE

Модерна времена (1936) обележила су последње појављивање вољене персоне немог филма Чарлија Чаплина, „Скитнице“ (Тхе Трамп), чија су акробатска раздраганост и препознатљиви шешир, штап и брчићи током претходне две деценије постали светски чувени – и такви су остали до данас.

Публика двадесет првог века која никада није гледала Чаплинов филм Модерна времена вероватно зна ко је он и повезује га – по својеврсном тренутном препознавању бренда – са елегантно незграпним ходом и силуетом његовог раног лика.

Његов стил офуцане слапстик комике и ведре романтике – који сваким покретом преокреће друштвене свечаности и озбиљности – такође је остао жив, предмет омажа и наклоности међу ауторима и филмофилима.

Чарли Чаплин пише НИН-у о историји Холивуда (1958)

Фински редитељ Аки Каурисмаки, на пример, обожавалац је Чаплина: његов филм Пало лишће (2023) блиста живахним необичностима које целини дају радосни, „скитнички“ сјај, упркос суморној тематици (укључујући алкохолизам, усамљеност и сиромаштво) којом се бави. Чаплинов изворни лик, наравно, упркос својој ведрини, није био стран ни самоћи ни невољама.

Модерна времена такође су означила Чаплинов прелазак у звучни филм, а наслов се може читати делимично као духовито признање великог пантомимичара да је заиста започело ново технолошко доба.

Објављен у тренутку када је Велика економска криза у Сједињеним Државама била на врхунцу, док су се у иностранству учвршћивали фашизам и стаљинизам, филм прати судбину безименог „Фабричког радника“ који се изнова „квари“, изазивајући хаос, огорчење, штрајкове и (међу публиком) беспомоћан смех и наклоност, док се сурвава и клизи из сцене у сцену.

Контраст између нашег доживљаја филма и било каквог објективног сажетка који о њему дамо део је његове привлачности.

С једне стране, Модерна времена почивају на трезвеном увиђању понављајућих, дехуманизујућих захтева индустријског рада, који код протагониста изазивају „нервни слом“, а ипак је њихова крајња бриљантност у урнебесности и лакоћи приступа, у лакоћи с којом Чаплин једноставну тему уздиже на ниво забаве за све.

Као и увек, извођачка гимнастика (овога пута и са ролерима!) истовремено је кловновска и суптилна, а Чаплинов величанствено разуздани плес право је узбуђење за гледање.

Посматрајући га, можемо ценити посвету америчког песника Харта Крејна, „Chaplinesque“ („Чаплиновски“), у славу ове филмске суперзвезде чији сваки покрет као да испуњава једно иначе заборављено обећање: да „и даље можемо волети свет“, упркос бројним „кротким прилагођавањима“ и тек „насумичним утехама“ које живот нуди. „Каква је наша кривица ако срце и даље живи.“

Крејнова песма пружа драгоцен увид у Чаплинову уметност, али и у филмску културу уопште: као да се филмовима изнова враћамо у духу „веселости и потраге“, тражећи заклон од „беса улице“ или се надајући да ће то необично створење, срећа, промолити лице из сенки света који је сувише често хладан и назубљен.

Чак и док Чаплин гладно клизи и котрља се у потрази за ситнишем, он некако успева да живот учини очаравајућим, а биоскопско платно привременим домом. Модерна времена су нежан и бриљантан филм – остварење за сва времена.

Извор: Данас

TAGGED:данасКинематографијакомедијаЧарли Чаплин
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Слободан Шоја: Аустро-Угарска јесте препородила БиХ, али Хабзбурзи су нас тјерали да се мрзимо
Next Article Књижевност сведочења Варлама Шаламова – о књизи Душана Опачића

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Драган Мијовић: Ко је Стојан Ковачевић? Хајдучки харамбаша, устанички војвода и несаломиви слободар

Пише: Драган Мијовић Херцеговина је стара српска земља, тврдих непоколебљивих традиција, што од постања рађа…

By Журнал

Иван Јокановић: Историјски пад владе у Француској

Пише: Иван Јокановић У четвртак петог децембра, Мишел Барније, који је фунцију премијера Француске обављао…

By Журнал

Елис Бекташ: Деконструкција као предуслов оздрављења

Пише: Елис Бекташ Цетињске свјетовне власти одлучне су у намјери да подигну споменик Јосипу Брозу,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Поп рецензије: Око за око?

By Журнал
Слика и тон

Ђоковић најбољи спортиста свијета

By Журнал
Слика и тон

Дамир Радић: Слaбo зaпjeњeнa сaпуницa

By Журнал
Слика и тон

Њeгoш и њeгoвo вриjeмe

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?