Пише: Синан Гуџевић
И Франческа Албаниз је написала како је њен живот упропаштен. Она, јунакиња наших дана, бранитељица достојанства човјекова изложена је пријетњама не мафије и њених структура већ пријетњама влада моћних држава. Њеним се књигама не може приговорити никаква нетачност, зато се приговара њој. Лијепи јој се, као на мокру флашу, етикета за антисемитизам
Јунакиња наших дана је Франческа Албаниз. Она је специјална извјеститељица Уједињених нација о стању људских права на палестинским подручјима која је окупирала држава Израел. Након три године обављања свога посла, добила је продужење за још три године. Једна њена књига, прва на нашем језику, под насловом “Кад свет спава”(Quando il mondo dorme), треба да ових дана изиђе у издању издавачке куће Чаробна књига са сједиштем у Новом Саду и Београду.
Прича се да би ауторица могла доћи у Београд на представљање своје књиге. Али, имајући у виду какав је живот којим она данас живи, велико је питање да ли ће и доћи. То јест, хоће ли јој бити допуштено да дође на представљање своје књиге. То се још не зна у тренутку док ово пишем, 11. марта. Јер се против јавних наступа ауторице Албаниз и против ње саме још од прије три године подигла кука и мотика међу најјачим земљама које подржавају све што Израел чини на подручјима за која је она као извјеститељица надлежна и мјеродавна да информира Комесаријат Уједињених нација за људска права.
Њој је од јула мјесеца прошле године забрањен улазак у САД, замрзнута имовина и блокиране су јој банкарске картице. И не само њој него и њеном мужу, који ради за једну организацију са сједиштем у Вашингтон Д. Ц. Албаниз је прва функционерка Уједињених нација у повијести која је подвргнута таквој мјери. Таква мјера се, иначе и у правилу, заводи оптуженима за прање новца или за учешће у терористичким организацијама.
По њеним ријечима такав статус она дијели са вођама по именима Владимир Путин, Ајатолах Али Хаменеи и Николас Мадуро. Ово је написала почетком октобра 2025. године. Отада наовамо десило се много шта: Мадуро је у терористичком америчком нападу на Венецуелу отет и пребачен у САД гдје ће му се судити, Ајатолах Хаменеи је убијен у недавном израелском ракетном нападу на Техеран без објаве, у рамазанско јутро. Тако да је за Албаниз остао још само Путин. Но је Франческа Албаниз заправо остала сама на свијету. Она је најнебрањенија особа на свијету.
Више је угрожена него њен земљак писац Роберто Савиано. Он је одавно под полицијском
заштитом, јер је својим документарним романом “Гомора” подробноописао мрежу и дјелатност организираног криминала наполитанске подземне организације camorra, па се од ове нашао под бројним пријетњама смрћу. Због тога је био приморан да се повуче из јавног живота и да, заједно са својом породицом, живи под полицијском заштитом на мјестима која често мора мијењати. Али је у његову заштиту непрекидно стајало много јавних личности, међу којима су били Умберто Еко, Михаил Горбачов, Орхан Памук, Рита Леви-Монталћини. Савиано је више пута казао како је његов живот уништен.
I Франческа Албаниз је написала како је њен живот упропаштен. Она, јунакиња наших дана, бранитељица достојанства човјекова изложена је пријетњама не мафије и њених структура већ пријетњама влада моћних држава. Њеним се књигама не може приговорити никаква нетачност, зато се приговара њој. Лијепи јој се, као на мокру флашу, етикета за антисемитизам. Ствар је кренула из Израела, преузели су је израелски амбасадори, а чини се да су они у неким земљама моћнији од влада у тим земљама. То се, прије свега, односи на већину земаља Европске уније, које су се ставиле у беспоговорну службу политике данашњег Израела. Албаниз то није ућуткало, већ је наставила да истражује и говори.
Казала је да те земље преузимају израелско гледање на оно што Израел врши над Палестинцима. Србија није у Европској унији, али њена влада и владар су не само лојални израелској политичкој вољи, већ и учествују у наоружавању Израела. Нема никакве сумње у то да ће, ако се само појави вијест о могућем јавном представљању Албанизине књиге у Србији, израелска амбасада затражити да се то онемогући. И нема никакве сумње да ће данашња влада, то јест владар Србије, изразити разумијевање за захтјев.
Преко амбасадора је ствар на неки начин и почела, и то прије седам година. Тада је директор Јеврејског музеја у Берлину, иначе угледан јудаиста Питер Шафер морао отићи са свога мјеста, јер је неко из музеја путем твита означио вриједним читања један чланак о противљењу одлуци Бундестага да се захтјев за бојкот, повлачење инвестиција и завођење санкција против Израела све док Израел не буде поштивао међународно право и главне принципе људских права. Све је послије тога ишло како је израелска влада тражила да иде. Њемачке власти су на јавним мјестима истицале израелске заставе уз украјинске намећући закључак да је оно што Израел чини у Палестини исто ономе што Украјинци трпе од Русије.
У својим извјештајима Франческа Албаниз документира сабласно вишегодишње кршење људских права, прогоне, дехуманизацију, апартхејд и геноцид који Израел изводи над Палестинцима. Она је за тај посао компетентна, по образовању је правница, експерт међународног права за питања људских права и права избјеглица, и са големим искуством у бављењу људским правима на Блиском истоку, Сјеверној Африци и Азији-Пацифику. Њен послодавац су Уједињене нације, Високи комесаријат за људска права, њено извјештавање је независно од било чијег диктата и од мјеродавних стручњака означено је као узорно и независно. Она за тај свој рад није плаћена.
Пратећи страховиту ситуацију на окупираним подручјима (Појас Газе, Западна обала и Источни Јерусалим) Албаниз је уз низ извјештаја, написала и три књиге које су изазвале велику пажњу јавности у свијету. Ова која излази у Србији једна је од њих. У њој је начинила десет прича “преписаних из живота” пред чијом бруталношћу и окрутношћу читалац престаје бити разговорљив. Франческа Албаниз је, усред пријетњи и застрашивања, недавно објавила књигу у којој су мјесто нашли њени мјеродавни извјештаји о ситуацији на окупираним подручјима, шест их је на броју. Књига је насловљена “Inside”, написана је на енглеском, а први превод је објављен у Италији. То су текстови за које се у нашем језику каже да од њих памет стаје.
Али моћне државе не желе да знају за те извјештаје. Не само што не хају за њих, него траже да се њихова ауторица, специјална извјеститељица Уједињених нација за кршење људских права, за прогоне и истребљивање палестинског становништва, макне са посла који ради. Америчка администрација у беспримјерном етикетирању Албаниз оптужује за “нескривени антисемитизам, за подршку тероризму и за отворени презир према САД, Израелу и Западу”.
Још јој се спочитава препорука коју је упутила Међународном суду за ратне злочине што је наводно “без легитимне основе издала налоге за хапшење израелског премијера Нетанјахуа и бившег министра одбране Галанта“. Будућа покољења ће у незапамћеној харанги из влада, министарстава и амбасада против службенице УН-а имати јединствен примјер за кршења међународног права, праведности, правичности и морала у свијету. У тим кршењима Израелу, осим САД-а, помажу и друге моћне земље, као Њемачка и њена домовина Италија, да само њих споменемо.
Биљана Ванковска: Како Запад претвара критичаре у „не-особе” или: о кафкијанској Европи
У фебруару прошле године, у Берлину је Албаниз доживјела увод у оно што ће је задесити у јулу. У Берлин је, као специјална извјеститељица УН-а дошла да говори о тешким посљедицама израелских војних операција и о политикама које су довеле до опустошења живота у Гази. Конференција је требало да буде на Freie Universität, али се укључио амбасадор Израела, па се и ректор досјетио да се укључи и отказао наступ. Израелски амбасадори већ неколико година покушавају да утичу на програме универзитетских и културних структура по питању дискусија о стању на окупираним подручјима. Ствар им углавном успијева.
Онда се покушало да се наступ одржи у чувеном простору Kühlhaus, близу Постдамер Плаза, близу мјеста гдје се одржавао Berlinale. Кад је све било спремно, ствар је отказана, јер је резервна структура била изложена “безмјерном притиску”. Кад је све изгледало безнадежно, у либералној Њемачкој се јавио марксистички лист Junge Welt и уступио свој простор за Франческу Албаниз и њен реферат “Међународно право пред геноцидом у Гази”. Одмах се укључила полиција и тражила да се достави листа посјетилаца, организатор је одбио да то учини. У њемачком срозавању академских слобода као жртве су пали и параграфи њемачког устава.
Попут листа ујесен, пао је параграф први, онај који је код људи широм свијета одавно био предмет дивљења: Достојанство човјека је неприкосновено. Њега поштовати и штитити обавеза је свих државних тијела. Њемачки народ се стога залаже за неповредива и неотуђива људска права као основу сваке људске заједнице, правде и мира у свијету. Пао је и пети параграф der deutschen Verfassung: Свако има право да усмено, писмено и сликом искаже своје мишљење, да га објави те да се несметано користи опћим доступним изворима. Слобода штампе и слобода извјештавања преко радија и филма зајамчене су. Цензуре нема.
Ово више не важи, а докле неће важити, не зна се. А догађа се у присуству правнице, заштитнице људског достојанства, јунакиње наших дана, по имену Франческа Албаниз.
Извор: Портал Новости
