Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Кадровски и инфраструктурно изникла из Савеза комуниста Црне Горе, ДПС на данашњи празник рада плаче за ухапшеним и одбјеглим криминалцима, њиховим сарадницима из државног врха, а ћелије истражног затвора су пуне оних са њиховим чланским картама (или опет њима јако блиским људима) који су пљачкали радничку класу, а пунили своје џепове.
Изникао, идеолошки и визијом, из интернационалне, љевичарске приче, ДПС се деценијама дружио и сарађивао са истакнутим српским националистима какви су Радован Караџић, Милорад Додик и Вук Драшковић (овај посљедњи није пропуштао прве редове њихових партијских конгреса), да би, првих година овог вијека, утврдио међупартијску сарадњу са Путиновом партијом у Русији. Тим је поводом Милан Роћен преводио књиге Јевгенија Примакова, а предговоре за њих писао М.Ђ. лично. Данас је ДПС изразито анти-руска и безобразно анти-српска партија, што нема никакве везе ни са њиховим љевичарским поријеклом, ни са њиховом десничарском историјом.
Док су многи људи одрасли у дворишту својих родитеља и на ливадама својих ђедова, Мило и Момир су политички стасали и били промовисани на Газиместану. Само се Момир те чињенице никад није одрекао, док је Ђукановић све што је у политици постигао – постигао на одрицању од оног што је некад био. Данас се, изгледа, не одриче Катнића и Лазовића, и то му треба бројати у врлину. Исту врлину треба казнено-поправно вредновати.
На међународни празник рада, ДПС маше сребреничким злочином по Црној Гори, тражећи новог Влада Лепосавића који би се насанкао на њихово пребројавање политичара лојалних Хашком суду. Но, како тако наивних људи више нема, сва је прилика да ће од суда у Хагу своју пажњу морати да окрену црногорским судовима, гдје их, што појединачно а што колективно, чека преиспитивање злочина према Црној Гори, њеним институцијама и поштовању закона.
До читања у сљедећем броју…
