Пише: Атанас Ступар
Продужени пубертет кида везе са реалношћу. Драматизује стварност.
Проналази непријатеље око себе. Производи конфликте.
Тражи оправдања за неуспјехе. Кочи ментални развој. Развија сујету и осјећај угрожености од других, најчешће оних најближих.
Уколико пубертетско стање и одушевљење пунољетством (самосталношћу) примијените на нашу државу много тога само ће вам се касти…
Од колијевке па до гроба најљепше је пубертетско (ђачко) доба. Идеално би било да сваки дан буде рођендански а свако вече матурско. Да вам сви аплаудирају и честитају на пунољетству.
Међутим и поред свих одушевљења празником нужно је превазићи га и сузбити пубертетске осјећаје с њим повезане. Држава је свечано прославила пунољетство и двије године приде. Вријеме јој је да направи корак напријед. Ред је да се макар одупре онима који је враћају натраг и саплићу људе што државу покушавају отријезнити од рођенданског славља и извести је из еуфорије прослава самосталности. Морамо схватити да је прекид продужене адолесценције у најбољем државном интересу.
Сјетимо се сопствене младости и старијих који су нам говорили :
Уозбиљи се. Посвети се учењу и обавезама. Прихвати одговорност за своје поступке. Смисли што ћеш са својим животом. Мани се празних прича и сањарења. Бави се нечим конкретним.
И теби је дошао вакат за тај наук Црна Горо!
