Политички маневар Зорана Заева, који је најавом оставке покушао да мобилише присталице и донесе превагу владајућој коалицији на локалним изборима, изродио се у дебакл који је Северну Македонију одвукао у још дубљу политичку кризу. Опозиција, охрабрена резултатом гласања и оставком премијера, тражи ванредне изборе. Листа кандидата за место наследника на челу владе све дужа.
Серија пораза владајуће коалиције окупљене око Социјалдемократског савеза Македоније и Демократске уније за интеграције на локалним изборима, укључујући губитак Скопља и Тетова, изазвала је политичку кризу која би, на крају, могла да резултира потпуно новом владом, или ванредним изборима.Иако представници социјалдемократа и странке на чијем се челу налази Али Ахмети тврде да исход локалних избора неће имати већег утицаја на даљи рад коалиционе владе, премијер Зоран Заев је најавио да ће и званично поднети оставку, те да ће коалиција на чијем се челу налази, добити новог лидера.
На листи потенцијалних кандидата налазе се и Никола Димитров, Љупчо Николовски и Фатмир Битићи. Помињу се и неименовани експерти, те високи функционер ДУИ Артан Груби.
До уторка увече, владајућа коалиција се надала да би Зоран Заев могао да се предомисли и настави да води коалицију, што је одлазећи македонски премијер одбио.
Заев је, истовремено, одбацио и могућност расписивања ванредних парламентарних избора у чему га је снажно подржао други велики губитник локалних избора – лидер ДУИ Али Ахмети.
„Ни грађани, ни држава немају потребу за одржавањем ванредних избора“, рекао је министар спољних послова Бујар Османи телевизији Алсат-М, наводећи да је Заев подношењем оставке поставио „етички стандард у региону“.
„Не мислим да је време за постављање стандарда и етику. Имамо озбиљније проблеме“, рекао је Османи.
Готово истовремено, у Тетову – главном упоришту његове странке, трајало је славље ривалске Бесе, која је по први пут од оснивања успела да преузме контролу над неком од општина у којима Албанци чине већину. Како наводе локални посматрачи, Беси је подршку дао и известан број тетовских Македонаца, који се у том граду ретко појављују на биралиштима у другом кругу избора.
Ривалски ВМРО-ДПМНЕ, пак, не дели Османијево мишљење.
„Победили смо у 42 општине и Скопљу… Уколико се рачунају први и други круг гласања имамо 110.000 гласова више… Време је за хитне ванредне изборе“, рекао је лидер највеће опозиционе странке, Христијан Мицкоски
.
Представници СДСМ-а се не слажу с овом рачуницом тврдећи да је владајућа коалиција на локалним изборима освојила 19.000 гласова више од ривала, наводећи да ванредни избори не долазе у обзир, јер је „држава важнија од разуларености Мицкоског“.
За СДСМ забрињавајућа је чињеница да, према истраживањима јавног мњења, ВМРО-ДПМНЕ има предност, први пут у последње четири године.
Једина ствар око које се власт и опозиција слажу је да Северну Македонију, као и остатак света, очекује економска и енергетска криза, те наставак борбе против пандемије коронавируса. До почетка преговора са ЕУ, Македонију дели и решавање прилично бесмисленог спора са Бугарском.
Реторика из Софије, која жестоко инсистира на тврдњама да македонски језик постоји од 1944. године, те да су македонски национални хероји, укључујући Гоце Делчева, у ствари били Бугари, додатно је пооштрена после оставке Зорана Заева.
„Не можемо да не будемо забринути због поделе ВМРО-ДПМНЕ, јер се они залажу за раскидање договора и задржавање натписа на којима се описујемо као бугарски окупатори“, рекао је некадашњи заменик премијера Бугарске Красимир Каракачанов.
Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ. Бугарска је једина земља која блокира почетак преговора Скопља са Европском унијом.
Да ли ће Бугарска остати једина препрека Македонији пред почетак преговора са ЕУ зависиће у великој мери од развоја ситуације у Скопљу.
Грчка, са којом је Заев пре две године постигао договор којим је окончан две деценије дуг спор око имена Македоније, из другог политичког ешалона упозоравају да би се пут од Скопља до Брисела могао поново искомпликовати уколико нека будућа влада не буде поштовала Преспански споразум.
Раде Мароевић
Извор: РТС
