Борце за људска права и адвокате жртава запрепастила је одлука главног тужиоца Међународног суда да настави истраге о злочинима талибана, али не и о америчким злочинима.
Саговорници Дојче велеа (DW) кажу да је то изругивање правди.
Најава главног тужиоца Карима Кана да ће Међународни кривични суд (МКК) са сједиштем у Хагу поново отворити истраге о наводним ратним злочинима у Авганистану обрадовала је многе активисте за људска права, пар седмица након што су радикални талибани преузели власт у тој земљи.
До сада су истраге МКК обухватале злочине на територији Авганистана почињене од маја 2003. до данас, као и друге злочине повезане са америчким „ратом против тероризма“ од јула 2002. до данас.
Међу осумњиченима за тешке злочине су талибани и друге исламистичке групе, али и регуларне авганистанска и америчка војска, међународне трупе као и ЦИА због злогласних тајних затвора у Литванији, Румунији и Пољској гдје су држани и мучени наводни терористи.
Ипак, британски правник Кан је прецизирао да ће поново отворити истраге о „злочинима наводно почињеним од стране талибана и Исламске државе Хорасана“, док ће „смањити приоритет“ осталим истрагама.
Многе је разљутила најава да ће амерички потенцијални злочини бити малтене заборављени.
Опасна селективност
„Запањујуће је да се напросто дигну руке после толиких година борбе да се америчке снаге укључе у ову рачуницу (истраге о ратним злочинима)“, каже за ДВ Патриша Гросман из Хјуман рајтс воча.
„Ово је једностран и селективан избор оних који заслужују правду и страшно је кад то ради суд“, наставља она у разговору за ДВ.
„Та селективност је екстремно опасна, претпоставка да су неке жртве погодније од других и да заслужују бољи третман. То је погрешно и била сам шокирана.“
Међународна федерација за људска права је саопштила да МКК „не би требало да искључује друге групе жртава или злочина“ који спадају у његову надлежност.
Ракел Васкез Љоренте, стална представница те организације при МКК, захтијевала је да тужилац „без одлагања обезбиједи да се досљедно спроводе и друге отворене истраге“.
Адвокатица Кетрин Галахер била је шокирана Кановом одлуком.
Она заступа тројицу бивших заточеника у Гвантанаму, америчком мучилишту на територији Кубе.
„Дозвољавати моћној држави да се извуче са дугогодишњим мучењем толиких људи на више континената доприноси општој некажњивости“, написала је она на Твитеру.
Потез главног тужиоца МКК чуди тим више што је његова претходница Фату Бенсуда прошла кроз пакао како би уопште успјела да покрене истраге америчких злочина, жалећи се на првобитну одлуку суда да одбаци њене захтеве.
Бивши амерички предсједник Доналд Трамп вријеђао је Бенсуду и сараднике и наметнуо им санкције, али тужитељка из Гамбије није одустајала.
У априлу је администрација Џозефа Бајдена повукла санкције.
Одлука у прилог талибанима
Може бити, каже нам Харун Рахими, правник са Америчког универзитета Авганистана, да неко ову одлуку МКК види као „прагматичан избор“ због мањка ресурса.
Али то би „промашило поенту са становишта моралног угледа тог суда и онога што одлука представља у очима свијета“.
Рахими иде корак даље, називајући Канову одлуку да се фокусира само на исламистичке злочине „великом побједом“ талибана.
Они ће, наиме, указати на двоструке аршине и јачати поделу на наше и њихове.
„Међународни суд је требало да буде на моралној узвишици кад су у питању злочини за које смо се договорили да нико не би смео да их чини и да треба да сноси посљедице ако их почини“, додаје Рахими за ДЊ.
„Читава сврха тога је да се афирмише универзална етика која бива повријеђена.“
Сједињене Америчке Државе (САД) иначе никада нису признале надлежност Међународног кривичног суда.
Но, Авганистан јесте те суд може да гони и Американце уколико су починиле злочине рецимо у Авганистану или другим земљама које признају суд.
Низ бораца за људска права и правника тражио је састанак са Каном.
Тамо би покушали да га убиједе да настави истрагу о свим злочинима који су му на столу.
