Пише: Ивана Јанковић
Бугарска никако да се извуче из изборне агоније која траје најмање три године. За то време седам пута су грађани позивани на гласачка места, укључујући последњи пут када је пре недељу дана постало јасно да нема начина да се састави иједна коалиција и да су и избори из јуна пропали, те да ће у октобру бити ново гласање.
Најновији проблеми кренули су у марту када се влада распала због великих сукоба између две коалиционе странке, Грађани за европски развој Бугарске – Савез демократских снага (ГЕРБ) Бојка Борисова и Настављамо промене – Демократска Бугарска (ПП-ДБ) прозападне реформистичке странке. Направљена је прелазна влада, која је заказала ванредне изборе 9. јуна, у исто време када су се одржавали и избори за Европски парламент, да би их сада поново расписала за 27. октобар.
Све то коштало је Бугарску, најсиромашнију земљу Европске уније, готово 260 милиона евра, а трошкови за ову годину још нису готови.
Ове године се у политику вратио један од рекордера по најдужем мандату у влади једне од земаља ЕУ, бивши премијер Бојко Борисов, и то после око три године одсуства. Многи ће рећи да је Борисов симбол испреплетаности политике и организованог криминала, али њега то не спречава да опет практично буде први човек политичке сцене.
Некадашњи тренер каратеа, инструктор у полицијским школама, телохранитељ Тодора Живкова, неприкосновеног вође бугарскких комуниста и државе осамдесетих година, Борисов је у Скупштину ушао 2005, на листи Националног покрета Симеон Други (НДСВ), када је постао и градоначелник Софије. Годину дана касније основао је партију Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), чији је формални лидер Цветан Цветанов, који је био Борисовљев потчињени у Министарству унутрашњих послова, а касније заменик градоначелника.
На парламентарним изборима 2009. постао је, симболично, 50. председник бугарске владе и од тада готово да није напуштао политичку сцену иако је подносио оставке и губио изборе. Био је премијер у три наврата и провео девет година на том месту. Бугарска је у међувремену пропустила многе прилике да се стабилизује, али је Борисов учинио од себе моћног, богатог и европски признатог лидера. Како је његов ГЕРБ постао део Европске народне странке (ЕПП), то је обезбедио додатну подршку. Европски извештаји о бугарској влади били су позитивни док се држава урушавала. Најзад 2020. почели су масовни протести због корупције и утицаја на судство. Парламент ЕУ донео је веома критичну резолуцију о распаду владавине права у Бугарској, али се европска комисија није оглашавала.
Бугарска поскупљује руски гас, Београд и Будимпешта љути на Софију
Борисов је ухапшен 2022. у оквиру свеобухватне истраге Европског тужилаштва у вези са 120 различитих предмета у којима је оптужен за злоупотребу средстава ЕУ. Пуштен је већ сутрадан, а оптужница никада није подигнута. Годину дана касније вратио се и стао на чело коалиције ГЕРБ-СДС, која је у освојила петину гласова. Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен посетила је пред јунске изборе Бугарску како би уочи избора подржала ГЕРБ, који је на крају победио на изборима за Европски парламент.
Истовремено, грађани Бугарске су гледали како Борисов и његов коалициони партнер Дељан Пеевски стварају сопствена правила и држе земљу у сталној нестабилности.
Дељан Пеевски, медијски магнат, држи не само штампане медије, двадесетак листова, већ и телевизије и портале, као и велики део дистрибуције новина. Ушао је у Покрет за права и слободе (ДПС) 2005. и постао заменик министра за ванредне ситуације. Ахмед Доган, оснивач те партије, некадашњи дисидент и борац за права турске мањине, која је била изложена прогону, касније се етаблирао као човек са којим се може сарађивати и који може да умири међуетничке тензије. Пеевски је био посланик, а 2013. чак је именован за првог човека Државне агенције за националну безбедност. Ту се задржао један дан, јер су због његовог именовања избиле масовне демонстрације. У својој богатој пословној каријери стигао је да се бави грађевином, трговином, производњом и дистрибуцијом дувана, због чега се нашао на турској потерници због кријумчарења цигарета.
Када се пре десет година Доган повукао и постао почасни председник, главну улогу у партији преузео је Пеевски. У јуну је странку довео до другог места на парламентарним изборима, освојивши 47 од 240 места, иако истраживања показују да је политичар коме се најмање верује. Грађани га, наиме, доживљавају као човека на ивици закона, дубоко уплетеног у корупцију. Нешто слично, очигледно, мисле и у Вашингтону и Лондону, пошто су из обе престонице стигле одлуке о санкцијама Пеевском, управо због корупције и трговине утицајем. Истовремено, Доган и његови партијски другови траже да поднесе оставку на место председника партије, јер је у њој направио свој круг људи и почео да се обрачунава са осталима.
Нарушене репутације, али не и нарушене моћи, Пеевски наставља да влада друштвом онако како је то и чинио, опозиција га оптужује да поставља своје људе у правосуђе и у министарства, као и да је државни тужилац Иван Гешев такође његов човек.
Сада је тешко наћи коалиционог партнера за владу са ДПС. Последња коалиција ГЕРБ и ПП-ДБ није опстала из предвидивих разлога – када је дошло на ред питање реформе правосуђа. Наводно је Пеевски утицао на Борисова да се владајућа коалиција растури. Десет месеци трајала је та влада, која је наводно формирана на заједничкој платформи о евроатлантским вредностима и подршци Украјини, али је сада готово немогуће замислити поновни договор. Последице по ПП-ДБ већ су се виделе када је у јуну коалиција остала без многих чланова, али и гласача. Христо Иванов, лидер ове коалиције, назвао је Бугарску „заробљеном државом“ која је у рукама Пеевског. Али сада је прекасно за такве оцене, јер је десетомесечна влада са његовим пријатељем Борисовом оставила озбиљне последице на рејтинг Иванова.
На следећим изборима Бојко Борисов би могао да рачуна на ДПС, али је проблем што је мало актера који би ушли у владу са Пеевским. Октобар ће зато донети нове комбинације, а не би било немогуће и нове изборе.
Бугарска је најсиромашнија земља Европске уније и једна од најкорумпиранијих, никако не успева да се стабилизује и испуни критеријуме за увођење евра, а политичке борбе воде је у даље кризе. Готово двадесет година после потписивања Споразума о придруживању ЕУ и нешто мање од пријема, опет је готово на истом, од владавине права није било ништа, од помоћи европских фондова веома мало, јер нису испуњени критеријуми, а корупција је у међувремену појела и оно што је стизало из Брисела и било предвиђено за улагање у реформе.
Бриселски „Политико“ назвао ју је „мафијашком државом“. Она неславно место најкорумпираније државе у ЕУ држи од свог уласка у Унију, а према подацима Светске банке о владавини права, ситуација је гора него пре десет година. У таквом окружењу страда и економија. Међународни монетарни фонд објавио је да бугарска привреда успорава раст. Крајем 2023. године забележен је десети узастопни квартал успоравања раста БДП-а.
Након избора, Бугарска ће морати да се позабави низом важних тема, укључујући високе цене енергије и струје, подршком Украјини и украјинским избеглицама у Бугарској, увођењем евра и, пре свега, још недовршеном реформом правосуђа и обавештајних служби. Али то је компликован задатак, јер бугарско друштво и даље воде управо они који су тај проблем и створили. И који нису без шанси ни на наредним изборима.
Извор: НИН
