Пише: Геновева Димова
Допустите ми да прво објасним наслов: волим да користим израз „фолклори“, пошто нешто као један и јединствен словенски фолклор не постоји. Постоји много различитих словенских фолклора, а сви они настали су под различитим утицајима и позајмљивања од различитих суседа, чиме је створена богата таписерија која се протеже источном Европом
Али истовремено, упркос свим нашим разликама, постоје одређене ствари које су заједничке причама Словена. Неке од њих вероватно имају везе са чињеницом да су се многе словенске земље нашле заглављене иза Гвоздене завесе у не тако давној прошлости, што је довело до размене многих искустава. Строга цензура у том периоду оставила је трајан утицај на наше књижевне традиције.
А неке од њих вероватно имају везе са неким утицајима из древних времена, нечим пренетим из старих бајки. На пример, да ли сте приметили колико често су јунакиње словенских књига фантастике практичне жене, одражавају приче са којима смо сви одрасли, о храбрим девојкама спаситељкама од змајева и вештица које кувају надобурне јунаке у казанима? Изгледа да гајимо и истинску љубав према истински језивим створењима – вампирима, русалкама и змајевима који сваки час искачу из прича.
Словенске утицаје можете наћи и у мојој дебитантској дуологији Вештичин компендијум чудовишта која почиње са Одурним данима. Практичне жене, словенска чудовишта и сенка Гвоздене завесе описани су у мојој књизи као непроходне баријере које заробљавају моју протагонисткињу вештицу у граду пуном ужаса.
Ево још седам мени омиљених књига које позајмљују елементе из различитих словенских фолклора.
Јелена Дунато – Мрачне шуме, дубока вода
Смештен у свет надахнут источним Јадраном у ком осветољубиви словенски богови заробљавају изгубљене путнике иза зидина руинираних, запоседнутих замкова скривених у шуми под снегом, овај роман је атмосферичан, динамичан и замршен.
Сага о Вешцу Анджеја Сапковског: Улога технологије у рађању нових митологија
Прича је испричана из угла три приповедача: мрзовољног јунака-убице, наивне аристократкиње коју су сањарије о витешкој романси увукле у грдне невоље и преваранткиње златног срца. Преваранткиња је, конкретно, тако фасцинантан женски лик – пуна мана, занимљива и препредена, а глас јој се чује на свакој страници.
Алисија Јасинска – Девојке поноћи
Волите ли сафично чудовишне девојке? Ако волите, онда је ово књига за вас. У Девојкама поноћи главне су две младе жене које се, у оквиру злобне интриге коју су смислиле њихове господарице вештице, на гламурозним баловима у време поклада међусобно надмећу за наклоност принца, али се уместо тога заљубљују једна у другу.
Две главне јунакиње, Маринка и Зосја, само су две од многих јаких елемената овог романа: одлучне, амбициозне и спремне да ураде све да би постигле свој циљ. Још један снажан елемент је атмосфера – живахна, опипљива и тако препознатљиво пољска, од хране до одеће и очигледне инспирације 18. веком.
Габријела Хјустон – Друго звоно
Друго звоно је још једна прича надахнута пољским фолклором, а говори о младој штриги, девојци рођеној са два срца – једним нормалним, а другим “мрачним” – коју сматрају демоном и протерују је из њеног људског села да би живела са другим штригама у дубини шуме.
Тамо учи да мора да контролише своје мрачно срце, јер јој у супротном прети могућност да се претвори у чудовиште. Међутим, наша протагонисткиња се убрзо нађе у ситуацији “живот или смрт” из какве може да је избави само њено мрачно срце. Ово је јако лична, атмосферична прича о предрасудама и учењу да прихватите себе, своје мрачно срце и све друго.
Олесја Салникова Гилмор – Вештица и цар
У поново измаштаном животу Баба Јаге као младе жене на двору цара Ивана Грозног у Москви, Вештица и цар налази се баш много мени омиљених ствари: инспирација историјом, народским веровањима и, наравно, сама Баба Јага.
Наша протагонисткиња затекла се између цара, који сваким даном постаје све параноичнији и насилнији, и краљице, вероватно отроване, па мора не само да се бави политиком, него и древном магијом и љубављу из младости. Прича садржи мноштво забавних детаља које ће препознати свако упознат са тим периодом и митом о Баба Јаги, што само доприноси атмосфери руског средњовековног миљеа.
А. Б. Поранек – Где тама мирује
Када девојка из села, одрасла у уверењу да је магија зло, развије свој магични дар, склапа уговор са Лешијем (шумским духом из пољског фолклора) који јој нуди нагодбу: да служи годину дана у његовој трошној вили у замену за испуњење жеље.
Бујна, комплексна и предивно написана, ова књига је обавезно штиво за свакога ко воли мистерије, готику и добро развијену љубавну причу међу ликовима таквим да не можете да одолите а да не навијате за њих. Подсетила ме је на Истргнуту из корена Наоми Новик, али са примесама Хауловог покретног замка, што је несумњиво добитна комбинација.
ЏенаРоуз Нетеркот – Тислфут
За разлику од претнодних наслова на овом списку, ово је савремена фантастика смештена у Њу Орлеансу, а бави се имиграцијом и животом у дијаспори, због чега ми је посебно прирасла мом имигрантском срцу
Овде још једном ходамо стопама Баба Јаге или, у овом случају, стопама њене куће на пилећим ногама. Брат и сестра, након што наследе ту кућу, планирају да је искористе тако да у њој њихово породично позориште оде на турнеју, али се убрзо испоставља да морају да се надгорњавају са истински кошмарном личношћу из “старе домовине” да би је сачували, као и њихово породично наслеђе, њихов недавно пронађени мир, па и голе животе. Тислфут је мајсторски саткана прича под утицајем јеврејских и словенских митова у којој се мешају чаролија и свакодневица.
Оливи Блејк – Једна за мог непријатеља
Поново смо у Америци, овај пут у Њујорку. Ово препричавање Ромеа и Јулије говори о две ривалске породице умршене у компликовани хаос љубави и издаје. Књига се врти око најмлађег сина из једне и најмлађе ћерке из друге породице који се случајно срећу и заљубљују се једно у друго; као и њихови старији брат и сестра чија се веза лоше завршила неколико година раније.
Главе породица, Баба Јага и Кошћеј Бесмртни, имена су позајмили из руских бајки, а успут су ту посејана и сваковрсна мала ускршња јаја, што ће љубитељи словенских фолклоре знати да цене. Стравичне чаролије, трагична љубав и компликоване жене – свега тога има у овој књизи.
Извор: Глиф
