Пише: Милош Лалатовић
Гето. Шта је то? Дио града, гдје живи издвојена група људи, најчешће под притиском. Нешто има интересантно у овој појави. Иако се гето углавном везује за Јевреје и за црначке четврти у Америци, мислим да је овај феномен много шире распрострањен. Током историје видимо да су се људи скупљали у неку врсту гета најчешће из страха. Прве хришћанске заједнице су личиле на гета, касније са легализацијом хришћанства, ту улогу је преузело монаштво. А касније у оквиру самог хришћанства разне сектне групе, на примјер катари.
У термин гето би могле да улазе данас и многе субкултуре, које се често са подозрењем гледају од стране мејнстрима. У неку врсту гета поред група, могли би да се убрајају и појединци, који не припадају ниједној гетоизираној групи, ни националној ни субкултурној , нити било којој другој. Једноставно су својим личним својствима издвојени, било да је та издвојеност узрокована спољним физичким изгледом, болешћу, и својим врло често неприлагођеним психичким особинама. Много пута се ови људи називају наказе, чудаци, лудаци, фрикови, и што је интересантно, и сами они временом се прилагођавају на ове увредљиве констатације околине, било да су им оне директно упућене или индиректно, путем презирног или сажаљивог односа према њима.
Дешава се нека чудна врста комбинације комплекса и изабраности код наведених људи. Иако желе да буду прихваћени од околине, дешава се и врста чудног задовољства, па макар то била и негативна селекција. Гето, чудна појава, противрјечна, негативна, али има и позитивна својства. Питање је били сви они генијални припадници јеврејског народа били то што су, да није било гета. Неки људи као да имају потребу за њим. Гето је мистична појава већини изван њега, па и онима у њему самом. Можда би највећа казна неким људима била истјерати их из гета, било стварног или имагинарног. Гето један од симбола ,,неприхваћених“.
