Као иницијатор расправе, британски конзервативац Хауел је истакао да се нада да ће Косово бити примљено као пуноправна чланица у Савет Европе и да је “значајно да се зна да ли је Србија окренута ка Западу или Истоку”.
Београд тражи спровођење свега што је потписано
Судећи по наставку расправе, у којој су учествовали представници пет политичких група и 14 од 24 пријављена посланика на говорничкој листи, мотив за покретање ове расправе био је подстицање Комитета министара земаља чланица Савета Европе да покрене расправу о пријему Косова као пуноправне чланице ове, најстарије паневропске организације за људска права. Косово је, наиме, у мају прошле године затражило пријем у Савет Европе, али од тада Комитет министара није узео у разматрање овај захтев. Савет Европе, најстарија је паневропске организације која наџире поштовање људских права, а Србија је њена чланица од 2003. године. За пријем једне земље потребна је подршка две трећине држава чланица, што Приштина одавно има у Савету Европе.
Међу учесницима јучерашње расправе у Парламентарној скупштини Савета Европе биле су и три посланице из скупштинске делегације Србије – Дубравка Филиповски, Биљана Пантић Пиља и Елвира Ковач. Оне су нагласиле да је Србија та која јесте за дијалог и за компромис.
Председница скупштинске делегације Србије Биљана Пантић Пиља нагласила је да се Србија противи пријему Косова у Савет Европе. Она је рекла да Патријарх СПЦ први пут није могао да држи литургију на дан Божића у седишту Патријаршије у Пећи. Додала је да нико, ни Еулекс, ни нико до оних који се баве заштитом људских права, није подигао глас. „Очигледно да постоје двострука мерила“ – закључила је она.
Добравка Филиповски је рекла да је и после бриселског споразума положај Срба на Косову и Метохији све тежи и навела да је у последње две године било 282 напада на Србе, њихове имовине, цркве и манастире.
„Београд очекује да се изврши притисак на Приштину да приступи реализацији договореног, а пре свега обавези формирања Заједнице српских општина. Дакле, непромењена је и јасна позиција Србије да је сваки покушај решавања косовског питања могућ једино кроз успостављени механизам дијалога, а за Београд у том процесу постоје „три црвене линије“. Да све што је до сада потписано мора бити спроведено, укључујући Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, Бриселски споразум, Вашингтонски споразум“, навела је Ковач.
„На линији Запада“
Двоје посланика са Косова Саранда Богујевци и Бесник Тахири учествовали су у дискусији сходно одлуци из 2016. године да могу да прате и узму учешћа у дебатама које се тичу Косова. Они су истакли да је Косово „прва земља у региону по питању правне државе и борбе против корупције“ као и да је Приштина „на линији Запада по питању рата у Украјини“ и оптужили су Србију за деструктивно понашање.
Богујевци је оптужила српског председника да “охрабрује криминалне структуре на северу Косова”. Додала је да је „узнемирујуће видети чланове групе Вагнер у сред Европе који су ушли на Косово из Србије. Они покушавају да прекину политички дијалог чији је посредник међународна заједница“.
Бесник Тахири је нагласио да су у законе и устав Косова унети сви текстови Савета Европе. „Чекамо да постанемо члан како бисмо и ми имали приступ Европском суду за људска права.“
Хрватско-украјинско „решење“
Хрватски посланик Давор Иво Стир је оценио да је Путин тај који би највише желео да се отвори нови конфликт у Европи, „али мислим да Србија и Косово желе супротно“. Решење је, по њему, „европско и оно са састоји у отварању Косову врата Савета Европе, УН и других организација али и отварању врата Србији да постане чланица ЕУ“. „К и С и друге земље западнопг Балкана окружене су земљама ЕУ и НАТО-а и зато мислим да је место Србије и Косова у Европи и да Србија и Косово треба да следе реформе које их воде европским путем“, рекао је Давор Иво Стир.
Украјински посланик Олексиј Гончаренко такође сматра да Косово треба да постане чланица Савета Европе.
“Обраћам се Србији: у вашем је интересу да заборавите фантоме и освету јер то ће вас одвести у изолацију учиниће вас паријом”, рекао је он. “Србија треба да буде чланица ЕУ и не треба да се окреће за оним што је изгубила и то заувек. Не треба то да употребљава да би поделила Европу. Косово је Европа и Србија треба да крене истим путем”, рекао је Гончаренко.
„Као уочи Другог светског рата“
Говорећи у име либералне политичке групе у Парламентарној скупштини Савета Европе, грчки посланик Катругалос почео је свој говор опаском: “Ово нас подсећа на време уочи Другог светског рата”. Он је оценио да “ипак постоји нада да би компромис могао да буде постигнут судећи по најновијем иступању српског председника”.
“Француско-немачки план каже да би Србија могла да допусти пријем Косова у међународне организације, а заузврат да добије заједницу српских општина”, рекао је Катругалос. Он је упозорио на одговорност коју има Европа: Ако употребљавамо аргумент о европској перспективи онда наде у европску перспективу морају да буду испуњене, али то до сада није био случај – оценио је он. „Власти у Србији и на Косову морају да се суздржавају (од сукоба) али ми, такође, имамо обавезу да испунимо (њихове наде)“, рекао је Катругалос.
Са изузетком овог грчког посланика, сви остали учесници у дебати из Француске, Велике Британије, Италије Албаније, Хрватске, Турске, Немачке и Украјине изричито су подржали улазак Косова у Савет Европе, као независне и пуноправне чланице, иако – званично – тема расправе није била тако формулисана.
Наташа Јокић
Извор: Балкан Магазин
