Сваки четврти запослени у Србији на посао одлази код страног послодавца.
Међу више од 300.000 запослених у компанијама које су дошле из иностранства, према подацима Републичког завода за статистику из 2020, већ годину и по дана ради и Бојана Вулетић. „Стране компаније, а ту пре свега мислим на међународне корпорације које послују у области информационих технологија, комуникација и продаје, подстичу и награђују запослене за лојалност и добре резултате. „Услови рада се прилагођавају потребама радника, а и занимљиви смо странцима, јер смо квалитетни, вредни, образовни и не коштамо колико радници на западу“, прича Вулетић, запослена у кадровској служби једне иностране фирме. Компаније и појединци из иностранства су током 2022. уложили више од четири милијарде евра у Србију, што је највиша сума страног капитала у држави у последњих неколико година, кажу из Народне банке Србије (НБС) за ББЦ на српском.
Највише инвестиција у Србију долази из земаља Европске уније, показују подаци НБС.
Међу фирмама у страном власништву које су се отвориле у Србији током 2022. трећина је у руском власништву, 13 пута више у односу на 2021. Власти у Србији у последње две деценије определиле су се да капитал из иностранства привлаче и различитим субвенцијама и олакшицама за улагаче. Ипак, поједини пројекти привукли су пажњу лошим условима рада за запослене или брзим повлачењима власника са српског тржишта.
Шта ако се страни инвеститори повуку?
Председник Србије Александар Вучић често је у обраћањима јавности поносно истицао податке о висини страних инвестиција у српској привреди. Ништа мање емотиван није био када је говорио о могућности да се један од кључних стубова српске привредне политике уруши због питања односа Србије и Косова. Говорећи о француско-немачком предлогу за решавање косовског питања, Вучић је рекао да се Београд, уколико тај план одбије, може суочити са заустављањем, а затим и са повлачењем инвестиција из иностранства.
„Правили су они профит и у Русији па су за 15 дана напустили земљу. А Немци у Србији запошљавају 80.000 људи, биће сто хиљада до краја године. „Са Немачком сада имамо 8,2 милијарде евра међусобну трговинску размену, а било је нешто више од две милијарде кад сам постао премијер. Од тога се исплаћују плате и пензије“, изјавио је Вучић.
Европске компаније заслужне су за 70 одсто страних директних инвестиција у земљи у протеклој деценији, подаци су Делегације Европске уније у Србији из 2020. „Српска привреда јесте зависна од страних улагања, креатори политике нас уцењују да ће Запад повући инвестиције, али они сами стварају окружење у ком смо зависни, јер 20 година не подстичу домаћу привреду. „Повлачење страног капитала би се негативно одразило на потрошњу, доходак, бруто друштвени производ, али се не би десио тотални слом привреде“, тврди Урош Делевић, професор међународне економије на Универзитету у Лондону, за ББЦ на српском.
Шта су стране инвестиције и како утичу на привреду земље домаћина?
Под страном инвестицијом подразумева се када фирма долази у другу државу и гради сопствена постројења, доноси опрему и почиње посао који у тој земљи није постојао, каже Даница Поповић, професорка Економског факултета у Београду. „Страна инвестиција је и када страна фирма купи већ неку постојећу. „Основа стране инвестиције је капитал“, објашњава она за ББЦ на српском.
Али, нису све стране инвестиције исте.
„Држава би требало да стимулише оне високо-технолошке инвестиције које траже квалификованију радну снагу, имају квалитетнију опрему, што се огледа у већем извозном потенцијалу и већим платама“, говори Саша Ђоговић, економиста. Њима, како каже, држава домаћин профитира, јер на инострано тржиште пласира квалитетније производе. „За разлику од њих радно-интензивне инвестиције попут кожарско, обућарске или текстилне индустрије траже јефтинију радну снагу, нису технолошки изазовније и не доносе вишу додатну вредност“, додаје за ББЦ на српском. Страни инвеститори су највише улагали у индустрију прераде биљних, животињских и минералних сировина- око 43,5 одсто, подаци су НБС-а. Инвестиције утичу на бруто друштвени производ, јер у његов збир улази све што на територији једне државе произведу домаће и стране фирме. Удео укупних инвестиција у БДП-у Србије је и даље испод препорученог нивоа – око 22 одсто, од чега само Спет одсто чине страна улагања.
Према Миленијумским циљевима развоја Уједињених нација, удео инвестиција у БДП-у земаља попут Србије требало би да буде најмање 25 одсто, пише у Белој књизи Савета страних инвеститора, објављеној у децембру 2022. У овом документу који се објављује сваке године анализира се пословно окружење у Србији, уочавају проблеми и указује на потенцијална решења. „Добро је што страни инвеститори улажу у Србију, али Влада треба да ради и на оснивању домаћих средњих предузећа, да их подстиче.
„У тај процес треба да се укључе и локалне власти, да сви имају подједнаке шансе, а не да се поједини фаворизују“, каже економиста Ђоговић. У Србији се стране инвестиције посматрају као замена домаћој привреди, указује Делевић, а не као њен додатак. „Отварају се стране фабрике, стално чујемо: ‘ево наша привреда је боља, јер имамо и ову фабрику’, али ми је немамо. „То није наша фабрика, јер нема везе са нашим домаћим капиталом – када сте последњи пут чули да је неко наш отворио нешто у Србији?“, објашњава професор. Ипак, све што произведу стране компаније убраја се у друштвени производ Србије. Србија је Законом о улагању усвојеним 2014. изједначила домаће и стране инвеститоре. Премијерка Ана Брнабић је више пута поновила да су за развој привреде подједнако важни како страни, тако и домаћи улагачи.
Зашто стране компаније улажу у Србију?
Немачка компанија Бош у Србији послује седамнаест година. У међувремену, увећали су број запослених и профит, а 2021. добила је 6.5 милиона субвенција за проширење пословања. „Стабилно економско окружење, развијена инфраструктура, добра стратешка позиција, логистичке предности, подршка Владе и локалне заједнице али и образована, мотивисана радна снага привукли су нас да отворимо представништво у Србији пре готово три деценије“, наводи Јованка Јовановић, генерална директорка Бош Групе у Србији, у писаном одговору за ББЦ на српском.
Ђоговић каже да ниже цене струје у односу на Европску унију и стабилно снабдевање осталим енергентима чине Србију погодним тлом за улагање. Он инсистира да су „субвенције које су главни механизам у Србији за привлачење страних инвеститора“. „Субвенције могу бити погодне за оне који желе да улажу, али је питање колико су погодне за државу домаћина без јасно дефинисаних циљева и мерила којим се подржавају те инвестиције, у ком обиму се дају, за који посао. „Не видим да Србија има јасно дефинисане циљеве“, додаје.
Додељивање субвенција почело је 2006. године, али Делевић каже да је њихов утицај на укупну привреду земље негативан. „Најлакше је рећи ‘ево пара, дођите да уложите’ – да је тако једноставно, свака држава би била најразвијенија. „Показало се да субвенције позитивно делују само на предузеће ком се додељују, јер оно користи радну снагу за јефтину производњу, а капитал који зарађује се распоређује са матичном компанијом“, прича он. Поред веће користи за предузеће него за државу, субвенције не доносе решење незапослености у локалним срединама. Подаци до којих је Делевић дошао показују да нове компаније из иностранства углавном посао дају радницима из пропалих државних предузећа, чиме се не повећава запосленост у том месту, каже.
Држава планира да 2023. повећа субвенције за привлачење инвестиција са овогодишњих 17 на 23 милијарде динара. Даница Поповић указује на ризичне инвестиције на примеру италијанске компаније Геокс. Према уговору са Владом Србије, компанија је добила 11,25 милиона евра, односно 9.000 евра по запосленом за инвестицију од 15,8 милиона евра у покретању производње у Врању, у року од три године, уз обавезу запошљавања најмање 1.250 људи. Производња је почела 2016, али се фирма угасила пет година касније.
„Ми морамо да схватимо да сви они долазе због профита. „Нажалост, структура која овде долази је другоразредна: Геокс је проценио да им те субвенције одговарају, оног тренутка када је то престало, отишли су“, додаје. Поповић указује и на недостатак контроле услова рада запослених на примеру Линглонга, кинеске компаније. Вијетнамским радницима запосленим у фабрици Линглонг у Зрењанину су одузети пасоши, док су били смештени у неодговарајућим условима, о чему је ББЦ на српском писао пре 2021. године. „Сећате се јадних људи који иду боси. „То је фирма која је добила субвенције, па, ако је то страна инвестиција која доноси капитал – не треба нам“, сматра Поповић.
Тринаест пута више руских фирми за 365 дана
Највише прилива новца у 2022. години дошло је из Кине, али је Европска унија и даље међу највећим инвеститорима, подаци су НБС-а. Из Агенције за привредне регистре за ББЦ кажу да је током 2022. регистровано двоструко више фирми у страном власништву него годину дана пре. Регистрована руска привредна друштва и предузетници у Србији се углавном баве рачунарским програмирањем, пружањем консултантских услуга у области информационих технологија, дизајна и маркетинга, кажу из АПР-а у писаном одговору за ББЦ на српском. Услед рата у Украјини, боравиште у Србији пријавило је више од 140.000 Руса.
Међу фирмама у страном власништву које су се отвориле у Србији током 2022. трећина је у руском власништву, 13 пута више у односу на 2021. Дизајнерка Екатарина Глазкова се априлу из Санкт Петербурга преселила у Ниш, где се регистровала као предузетница.
За паушални порез је до децембра издвајала 33.000 динара месечно, каже за ББЦ на српском,. Предузетници паушалци плаћају порез у једнаким месечним ратама, не води пословне књиге уколико остварују годишњи приход до шест милиона динара. Глазкова живи у Нишу са супругом, задовољна је и каже да ће остати још неко време у Србији.
Дејана Вукадиновић
Извор: ББЦ
