Пише: Сара Новаков
Међугенерацијски јаз није ствар 21. века, али јесте тема о којој се последњих година нарочито расправља, будући да је убрзан технолошки развој, као један од битних фактора, довео до приметнијих и већих разлика него што је то раније био случај. Од приватних па све до пословних окружења, време рођења постало је предмет савремене стереотипизације генерација на глобалном нивоу. Свака поседује одређено име, ограничена је историјским периодом и општедруштвеном климом у којој њени припадници одрастају и обухвата низ особина које постају саставни део личне карте појединца.
Амерички истраживачки центар Пју истиче да не постоји ниједна званична комисија нити група надлежна за доношење одлуке о томе како ће се која генерација звати, нити који ће временски период обухватити, већ се на основу различитих предлога, а кроз помало насумичан процес с временом гради консензус у јавности и устаљеном говору. Тако су изгубљена генерација (1883-1900), највећа генерација (1901-1927) и тиха генерација (1928-1945), само део читавог спектра од краја 19. века па све до данашњих бумера, зумера, миленијалаца и њихових даљих наследника.
Бумери
Као што јој име каже, беби-бум генерација одређена је истоименим феноменом – периодом након Другог светског рата који су обележили нагли скок наталитета широм света, просперитет и пораст конзумеризма. Припадници групе рођени су између 1946. и 1964. године, а данас чине око 26 одсто целокупне популације, због чега су по бројности на другом месту, одмах испод миленијалаца. Тренутно имају између 60 и 78 година.
Стасали су у периоду економске стабилности и вишег друштвеног стандарда. Углавном су конзервативни, са израженим антиратним сентиментом, идејом правде и слободом као главним карактеристикама. Говорећи о Србији и региону, ова генерација је пролазила кроз рат, инфлацију и слом друштва управо у моменту када су њени припадници градили породице.
Већ је код беби-бумера уочен знатан технолошки напредак, због чега важе за највеће конзументе традиционалних медија, попут радија и телевизије. Али они су направили компјутере и мобилне телефоне. Познато је и да поседују највеће материјално богатство укупно гледано, мада ће увек пре плаћати готовином него платним картицама и куповати физички у радњама него у онлајн продавницама. Иако заостају за млађим генерацијама, подаци глобалне платформе Статиста показују да њих 78 одсто користи Фејсбук, а 67 одсто Јутјуб. Њихова деца означена су као наредна, генерација икс (X).
Генерација икс
Представљају мање бројну генерацију у поређењу са претходном и оном која ће их наследити, са људима рођеним од 1965. до 1980. године. Имајући у виду величину и утицај беби-бумера и предстојећих миленијалаца, понекад је називају и „заборављеним средњим дететом“. Данас имају између 44 и 59 година. Слово „икс“ по себи означава непознат, променљиви фактор, али и недостатак конкретног правца у односу на друге генерације. Имали су жељу да направе дистанцу од очекивања претходника и у одређеном смислу изграде индивидуалистички идентитет.
Истраживање свемира, пад Берлинског зида и развој модерне технологије само су неки од важних догађаја и процеса који су на глобалном нивоу обележили период њиховог одрастања. Можда оно најважније што ће остати иза ове генерације су друштвене мреже, јер су већина њихових твораца, барем оних првих па самим тим и најважнијих, припадници икс генерације, осим изузетка Марка Закерберга, који је миленијалац.
У Србији је ова генерација прошла бомбардовање и хиперинфлацију 90-их, као и велику транзицију – крах Југославије и социјализма и прелазак на садашњи капитализам. Карактерише их независност, виши степен образовања у односу на бумере и генерације пре њих, али и флексибилност, будући да су сведочили и једној технолошкој транзицији, те преласку из аналогног у дигитално доба у већ зрелим годинама. Њих наслеђују чувени миленијалци.
Генерација ипсилон (Y) – миленијалци
Период од 1981. до 1996. резервисан је за миленијалце, који у овом тренутку имају између 28 и 42 године. Назив су добили по томе што су рођени пред сам крај прошлог миленијума. Детињство ове генерације обележио је технолошки напредак, који је донео потпуну трансформацију до тада познатог света.
Управо је то један од главних разлога зашто им се приписују добро прихватање промена, радозналост и тимски рад. У Србији је ово генерација коју су дочекали несигурност, сиромаштво и неизвесна будућност, па се можда и због утицаја такве климе сматрају најбројнијом групом на различитим протестима у земљи последњих година.
Интернет револуција и каснија појава друштвених медија, напади 11. септембра, светска економска криза 2008. године, па и пандемија корона вируса, неки су од кључних догађаја који су обележили одрастање миленијалаца у свету. Некима од њих сведочила је и генерација зед (З).
Генерација зед (З) – зумери
Мада су миленијалци били практично прва генерација која је стасала у дигиталном свету, зумери, иГенерација или постмиленијалци су, с друге стране, први који су у таквом свету и рођени. Реч је о генерацијама између 1997. и 2012. године, који сада имају од 12 до 27 година.
Генерација рођена са мобилним телефонима, која је постала пунолетна током пандемије корона вируса, према неким истраживачима, сматра се да поседује исте карактеристике као и миленијалци, само што су оне сада екстремније – они су високообразовани, дигитално писмени, али су и добри предузетници. Због хиперповезаности у којој живе, доста су сличнији вршњацима у свету у односу на припаднике генерација које су им у Србији претходиле. Истичу инклузивност, социјалну правду и стављају велики акценат на свест о менталном здрављу. Посматрајући претходне генерације и њихова искуства, опрезнији су и теже финансијској сигурности и већој храбрости на пословном плану.
Оно што следи након генерације зед јесте алфа. И мада многи стручњаци наводе да је још рано да говоримо о њиховим општим карактеристикама, оно што је сигурно јесте да дигитални свет за њих постаје нова стварност. Претпоставља се да ће бити расно и етнички разноврснији, али и образованији у односу на све генерације које су им претходиле.
Према речима Иване Кроње, професорке на Београдској академији пословних и уметничких струковних студија, велике промене до којих је дошло су пре свега културне, и као такве допринеле су садашњим генерацијским поделама.
Изведи пистаћа, не буди џуџа: Списак речи које користи генерација З у Србији
„Развој аудио-визуелне и технологије комуникације, по мом мишљењу, много је одвојио младе од старијих и средњих генерација. То је код нас повезано и са увођењем система капитализма. Не само да постоји тржиште робе – од техничке, модне, до прехрамбене, већ постоји и тржиште информација. Важна карактеристика друштва је да се данас сегментира тржиште намена садржаја тако што се планира по потребама одређених генерација. Заправо се предвиђа какав сензибилитет и какве потребе има која генерација. Мислим да је то, заједно са свеопштим убрзањем, један од главних разлога све већих разлика међу генерацијама“, објашњава Кроња за НИН.
Имајући у виду детаљну карактеризацију сваке генерације, као и све веће одвајање ових група, поставља се питање колико су заиста појединац, односно његови ставови, веровања, циљеви и идеје одређени једном таквом бројком као што је датум рођења.
Само генерални оквир
Према речима социолога Алексе Вукашиновића, генерацијски сукоб је одувек био присутан, само је сада израженији пошто су технолошки напредак и развој друштва постали бржи.
„У 20. веку, а поготово након Другог светског рата, тај се генерацијски јаз продубљује, зато што нова сазнања и нове технологије доносе и другачију врсту свести, епохалне свести која се мења, али и дух времена који захтева одбацивање старих начина мишљења и старих вредности, који су претходно били уздигнути на трон неупитности“, објашњава Вукашиновић за НИН.
Међутим, у погледу оштрих подела између генерација, он објашњава да је чињеница да су људи склони уопштавању, стереотипизацијама и етикетирању „зато што нам је тако лакше“, а не зато што је заиста тако.
„Све те поделе међу генерацијама треба узети само као један генерални оквир, као ситуацију која до извесне мере обликује почетне координате наших живота. Развој друштвених односа и противречности у оквиру њих, развој технологије који је у основи тога, односно начин производње, умногоме дефинишу шта ће бити генерацијски оквир. Свакако се не може на основу године рођења, као крвна слика одређивати особина сваког припадника генерације. Оне су и унутар себе противречне и нису толико хомогене. Постоје општа кретања и правила и треба ствари посматрати у односу на њих, али генерализације су по дефиницији увек нетачне, колико год нама било лако, а некада и неизбежно да се њима служимо“, каже наш саговорник.
Он додаје да је година рођења мање битна у поређењу са оним шта доминира у генерацијском искуству.
„Друштвени односи, економски и историјски моменат – то је оно што једну генерацију одређује. Нема оштрих граница. Млађи миленијалци ће сигурно више личити на зумере и обрнуто – старији зумери ће више личити на миленијалце. Нису границе ни јасне, ни чврсте, мада су демографи, да би их поделили, поставили модел који је мање-више универзално прихваћен. Гледати све само у контексту детерминизма генерације, као и гена који исто нису наша судбина, представља свођење на факторе који нису једини“, истиче Вукашиновић.
Стереотип
Милица Весковић Анђелковић са Института за социолошка истраживања наводи за НИН да се, за разлику од науке која генерације дефинише на 10 година, у новије време издвајају групе генерација, које пак нису у свим деловима света одређене истим периодом.
„Дефинишу се на основу одређених технолошких достигнућа, друштвених контекста, мада се може рећи да представљају извесни стереотип. Беби-бум обухвата период од 1946. до 1964, али се, рецимо, код нас зна да је већ 50-их година та генерација била готова. Већ од 1955. па надаље, генерације су биле све мање бројне и потпуно се разликују од онога што се дешавало на Западу. То је најбољи пример да се генерације генерално не поклапају у свету. Негде то јесте трајало до 1964, али негде је, као код нас, трајало до средине 50-их“, наводи Весковић Анђелковић.
Избори у Србији 2023: Како је генерација З испратила кампању пред гласање
Она додаје да упркос томе што су потоње генерације одређене првенствено према технолошким достигнућима, није могуће тврдити да се сви припадници рођени у неким годинама могу тим оквиром и идентификовати.
„Генерације се одређују и на основу ставова, као и њиховог односа према другим генерацијама. Оне нису свуда исте. Пре бих вратила да се одређују на основу године, односно периода рођења, али у самим породицама. Имате две или три генерације зависно од састава породице па на основу тога можемо и да дефинишемо. Ова подела на генерације има смисла ако гледамо докле су на глобалном нивоу стигли наука и техника, комуникације, како се одвија друштвени живот, али гледано по строгом одвајању да неко мора да припада баш тој генерацији коју одређује специфичан друштвено-технолошки концепт, али не можемо рећи да треба генерализовати буквално на све“, закључује Весковић Анђелковић.
Извор: НИН
