Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i više hiljada stručnjaka, kao i naučne ustanove i profesionalna i druga udruženja koji su potpisali Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma, traže da se odustane od rušenja hala 2, 3 i 4 koje su celinu s Halom 1 Beogradskog sajma, i da se ne ruše, već restauriraju zgrade Generalštaba u centru Beograda.
„Izričito zahtevamo ukidanje postojeće i donošenje nove odluke koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Srbije od 15. januara 2009. godine o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja hale 2, 3 i 4,koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini“, naveli su u saopštenju potpisnici Deklaracije.
Za Beogradski sajam traže i postizanje širokog konsenzusa o javnom interesu u njegovom daljem planskom razvoju.
Istakli su da zahtevaju i da se „ansambl (zgrada) Generalštaba restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje i očuvanje njegove upravno administrativne namene“.
Naveli su i da traže viši stepen kategorisanja zgrada Generalštaba kao arhitektonskog dela: status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Za te zgrade zahtevaju stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima i drugim obavezujućim aktima države Srbije.
„To je važno za Beograd jer čuva njegovu autenčnost, ali je istovremeno pitanje koje se tiče temelja kulturnog identiteta i pravne sigurnosti cele Srbije. Ugrožavanje nasleđa na ovom nivou predstavlja direktan udar na javni interes, istorijsku odgovornost i dostojanstvo svih građana Srbije“, navedeno je u saopštenju.
Dodaju da su kompleks Beogradskog sajma i ansambl zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane kao kulturno istorijsko nasleđe od zajedničkog interesa zaštićeni Ustavom Srbije.
Grad Beograd mora, kako su naveli, da se razvija u skladu s javnim interesom, kao održivo i pravedno mesto za život sa vrednim kulturnim identitetom.
„Razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala sa nesagledivim štetnim posledicama po životno okruženje, društvenu pravdu i kulturno-istorijsko nasleđe građana Beograda i Srbije. Stanovnici Beograda imaju pravo na svoj grad, pravo da ostvare svoje zajedničke interese i učestvuju u donošenju odluka o razvoju mesta u kojem žive“, navedeno je u saopštenju.
Ukazuje se da je „nedopustivo da se zakoni i urbanistički planovi zloupotrebljavaju od strane državne i lokalne uprave, da se javnim mnjenjem manipuliše i da odluke o budućem razvoju kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane donose isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha“.
Podršku Deklaraciji o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba potpisala su 6.772 profesionalaca iz oblasti arhitekture, građevine, zaštite kulturnog nasleđa, umetnosti, kulture, istorije i prava.
Pored SANU, na spisku su beogradski Arhitektonski fakultet, Građevinski fakultet, Geografski fakultet (Katedra za prostorno planiranje), Filozofski fakultet (Katedra za istoriju umetnosti), Akademija arhitekture Srbije, Akademija inženjerskih nauka Srbije, Udruženje arhitekata Srbije, Društvo arhitekata Beograda, Društvo arhitekata Novog Sada, Društvo arhitekata Niša, Društvo arhitekata Valjeva.
Na spisku su i Društvo arhitekata Zrenjanina, Društvo vranjskih arhitekata, Savez građevinsnkih inženjera Srbije, Društvo konzervatora Srbije, Institut za Arhitekturu i Urbanizam Srbije, Europa Nostra Srbija (panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa), ICOMOS Srbija (Medjunarodni savet za spomenike i lokalitete), Udruženje urbanista Srbije, Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije, Asocijacija prostornih planera Srbije.
Na spisku su i nevladina organizacija Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Centar za eksperimente i urbane studije, Ministarstvo prostora, Nova planska praksa, Klub admirala i generala Srbije, Međunarodno udruženje likovnih kritičara – sekcija Srbija, Udruženje likovnih umetnika Srbije, Srpsko arheološko društvo, kao i zasposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i zaposleni u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Patrovaradin.
Iz inostranstva potpisnici deklaracije su Arhitektonski Forum Crne Gore, Strukovna komora arhitekata Inženjerske Komore Crne Gore, Udruženje arhitekata Slovenije, Savez arhitekata Crne Gore, Arhitektonski fakultet u Podgorici, Fakultet za arhitekturu Univerziteta u Ljubljani, Fakultet za građevinarstvo, promet i arhitekturu Univerziteta u Mariboru, Društvo arhitekata Maribora, Komora za arhitekturu i prostor Slovenije, Inženjerska komora Slovenije, Društvo arhitekata Ljubljana, Društvo arhitekata Skoplja, Savet arhitekata Evrope, Međunarodna unija arhitekata, Udruženja arhitekata Bugarske, Udruženje arhitekata Češke.
Izvor: Danas
