Пише: Јелена Контић
Јавна установа Народна библиотека „Његош“ из Никшића објавила је књигу „Случај господина Асимова и други романи“ писца и сликара Ранка Крстајића. У књизи су сабрана три романа, и то: „Случај господина Асимова“, „Мартинов грех“ и „Илузија“, а ријеч је о првом црногорском издању Крстајићеве прозе.
Др Маријана Терић истиче да то представља значајан издавачки подухват и прилику да се црногорској књижевној публици представи један дуго занемариван, али особен сегмент стваралаштва овог аутора који је својевремено, као приређивач, потписао и велику „Антологију светске фантастике“ (1988, 2000).
У предговору књиге „Случај господина Асимова и други романи“, Терић Крстајићеву прозу одређује као књижевност насталу на размеђи сна и јаве, фантастике и психолошке интроспекције, филозофске запитаности и поетске слике.
„Његов књижевни свијет обликован је искуствима дјетињства, митологијом и предањима простора у коме је одрастао, али је истовремено отворен према универзалним питањима идентитета, постојања и смисла. Посебна карактеристика његове прозе јесте и изразита визуелност, проистекла из паралелног бављења књижевношћу и ликовном умјетношћу“, истиче Терић.
Централно мјесто у књизи заузима роман „Случај господина Асимова“ који је од првог објављивања имао занимљиву књижевну судбину. Прво издање појавило се у београдској „Просвети“ 1984. године и одмах изазвало велику пажњу критике, наводи се у саопштењу.
„Занимљиво је да је уредник тог издања био Милорад Павић, чији је ‘Хазарски речник’ премијерно објављивање доживио исте године. „Случај господина Асимова“ касније је доживио још два издања („Просвета“ 1996. и „Плато“ 2005), преведен је на македонски и бугарски језик, а овјенчан је наградом „Арка“ 2004. године“, пише у саопштењу.
Терић истиче да је „Случај господина Асимова“ изграђен на сталном брисању граница између стварности и снова.
„Безимена улица, тајанствена зграда, необични станари и мрачна атмосфера стварају простор у коме границе између реалног и надреалног постају готово неухватљиве. У роману се препознају трагови руске психолошке фантастике, хорора и готичког романа, док су присутни и поступци карактеристични за постмодернистичку књижевност“, објашњава Терић.
Други роман, „Мартинов грех“, наводи Терић, фантастику помјера према истраживању психолошких и моралних дилема. Средишњи мотиви су идентитет, породично насљеђе, кривица и наслијеђени гријех, док структура „рукописа унутар рукописа“ додатно усложњава приповиједање.
„Роман спаја елементе фантастике, психолошке драме и постмодернистичког дискурса, градећи причу у којој се прошлост и садашњост, сан и јава, као и различити нивои приповиједања непрестано преплићу“, истиче Терић.
У трећем роману „Илузија“, а који је први пут објављен 2012. године, Крстајић се окреће филозофској и медитативној димензији своје прозе.
„Питања стварности, смисла постојања, пролазности и љепоте обликована су кроз причу о Теодору Бодину, писцу који се враћа у приморски град своје младости и покушава да поврати изгубљену љубав и разумије сопствено постојање“, наводи се у опису.
Три романа обједињена у овом издању могу се, према ријечима Маријане Терић, читати и као трилогија мотива: сна, гријеха и илузије.
„У првом јунак прелази границу стварности, у другом се суочава са најмрачнијим слојевима људског постојања, док у трећем покушава да разумије смисао свега што је доживио“, истиче Терић.
Из Народне библиотеке „Његош“ наводе да је књига штампана у меком повезу и да садржи 244 страница, те да ће ускоро бити доступна за продају путем интернета на сајту Платформа књига.
Ранко Крстајић је рођен 1952. године на Жабљаку. Гимназију је завршио у Никшићу, а Филолошки факултет у Београду. Радио је као професор српског језика за странце у Институту за стране језике у Београду. Аутор је романа „Случај господина Асимова“ (Просвета, 1984, 1996; Плато, 2005), „Сенка у магли“ (Просвета, 1994), „Мартинов грех“ (Просвета, 2000), „Илузија“ (Плато, 2012) и „Узалудна лепота“ (Српска књижевна задруга, 2018), као и збирки прича „Ноћи црног месеца“ (Рад, 1988, 1997), „Мирис дивље руже“ (Чигоја, 2008), „Одабране приче“ (Орион арт, 2009) и „Господар среће“ (Српска књижевна задруга, 2023). Приредио је „Антологију светске фантастике“ (Доситеј, 1988; Монд, 2000 – измијењено и допуњено издање).
Добитник је међународне награде „Арка“, награде Удружења књижевника Србије „Симо Матавуљ“ и награде „Светозар Ћоровић“ за најбољу прозну књигу на српском језику („Господар среће“) за 2022. годину. Активно се бави и сликарством, а до сада је имао 22 самосталне изложбе и 50 колективних у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду.
Извор: Вијести
