Пише: Ивица Крстовић
“Православна црква молила за Анту Павелића“
Тако је хрватски корисник Фејсбука статусом описао објављени прилог из доба 2. свјетског рата на којем се види вјерска процесија у Загребу, док наратор говори: “Иза свечане архијерејске литургије у православној катедрали, којом је приликом његово високо преосвећење митрополит Гермоген измолио и молитву за Поглавника…, пошла је свечана литија и на Јелачићев трг. У опходу судјеловали су и министри хрватске државне Владе”.
Тако сложеним статусом у којем се наводи да је православна црква молила за поглавника НДХ-а Анту Павелића, уз снимку процесије у Загребу, покушава се сугерирати корисницима Фејсбука да је усташка власт Независне Државе Хрватске имала потпору православаца, који су већином у Хрватској српске националности, а умањити чињеница да их је та држава дискриминирала расним законима те протјеривала и убијала у логорима.
Хрватску православну цркву основао Анте Павелић
Као што је Фактограф већ писао у српњу 2022. године Хрватску православну цркву основао је Анте Павелић у доба НДХ како би покушао умањити значај Српске православне цркве која је кроз повијест била највећа православна црква на простору Хрватске.
“Хрватска православна црква као ‘самосвојна (аутокефална)’ основана је Законском одредбом поглавника Анте Павелића од 3. травња 1942., а два мјесеца касније донесен је и Устав ХПЦ-а. У њему између осталог стоји да патријарха ХПЦ-а именује поглавник, којему овај полаже и присегу. За првог човјека хрватских православаца усташе су поставили руског свећеника, који је након Октобарске револуције напустио своју домовину и настанио се у једном фрушкогорском манастиру”, објаснио је повјесничар Хрвоје Класић у тексту у којем је прије неколико година у свијетлу превирања међу православним вјерницима у Црној Гори писао и о улози ХПЦ.
Како у том тексту наводи Класић, долазак Гермогена у Загреб 29. травња 1942. у новинама “Хрватски народ” забиљежен је ријечима: „Данас у 11 сати пријеподне примио је Поглавник у своме двору на Радићевом тргу Његову преосвећеност архиепископа Гермогена из манастира Хопово у Сриему. На улазу двора био је постројен почастни вод Поглавниковог Тјелесног Сдруга (ПТС) који је Његова преосвећеност прегледала и поздравила поздравом ‘За дом’, на што је усташки вод одздравио ‘Спремни’“.
Од релативизације и нормализације према рехабилитацији НДХ и усташтва
Прије НДХ-а Хрватска православна црква није постојала
У прошлости је ХПЦ постојала само за вријеме НДХ и није настала вољом православног становништва већ вољом усташких власти, подсјетио је Класић.
“С обзиром на то да план рјешавања ‘српског питања’ протјеривањем, отпремањем у концентрацијске логоре и масовним убијањем не само што није био ријешен него је резултирао јачањем покрета отпора, усташе, на иницијативу агената Трећег Рајха у Загребу, посежу за новом стратегијом. Срба ће се у Хрватској ријешити тако што ће им забранити употребу националног имена, али ће им допустити упражњавање православне вјере“, написао је Класић подсјећајући да је убрзо по оснивању НДХ сва имовина СПЦ-а одузета, велик дио свећенства поубијан или прогнан, а добар дио православних вјерника због страха за властити живот прешао на католичку вјеру.
ХПЦ је доживјела судбину НДХ. У свибњу 1945. године престала је постојати те је већи дио свећеника који су у њој дјеловало ухићен те им је суђено. Тако је Гермоген оптужен за „примање положаја, имена и наслова митрополита загребачког, касније тзв. ХПЦ створене по злочинцу Павелићу, због насилног превођења и тјерања Срба у чланство тзв. ХПЦ, за распиривање националне, расне и вјерске мржње те одржавање тијесних политичких и пријатељских веза с врховним функционерима окупатора“. Пресуда је донесена „у име народа Југославије“, а Гермоген и његови сурадници осуђени су на смрт стријељањем.
Процесија за благдан Богојављења
Иако се из тона на сликопису може отприлике одредити о којем догађају се ради, ипак смо упитали Хрватски повијесни музеј постоји ли тај запис у њиховом фундусу и под којим описом, али су нам одговорили да не постоји. Но, цијели (дужи) сликопис пронашли смо на Јутјуб профилу “Croatian WWII Archive” гдје се у наслову наводи да се ради о процесији за православни благдан Богојављења у Загребу. Точан датум се не наводи, али с великом сигурношћу може се рећи да је настао између 1942. и 1945. године с обзиром да је Хрватска православна црква дјеловала у томе раздобљу постојања НДХ-а.
Цијели тон у сликопису каже: “На благдан Богојављења обављен је у Загребу, на свечан начин, чин великог водоосвећења. Иза свечане архијерејске литургије у православној катедрали, којом је приликом његово високо преосвећење митрополит Гермоген измолио и молитву за Поглавника…, пошла је свечана литија и на Јелачићев трг. У опходу судјеловали су и министри хрватске државне Владе”.
Закључно, наведеном статусу у којем се наводи да је „православна црква молила за Анту Павелића“ недостаје контекст да се ради о сликопису који приказује процесију Хрватска православне цркве, коју је у вријеме НДХ декретом основао усташки поглавник Анте Павелић, за вријеме благдана Богојављења тијеком 2. свјетског рата.
Извор: Фактограф.хр
