Pametni mobilni telefon je danas najopasnije oružje preko koga možete ne samo nadgledati ljude i znati sve o njima, već i direktno usmeravati njihovo delovanje i podsticati ih na razne oblike ponašanja, što uključuje ciljanu kupovinu, turizam, ali i nasilje i ubistva
Povodom desetog oktobra, kada se univerzalno obeležava Dan mentalnog zdravlja, Centar za društvena i politička istraživanja u Banjaluci, uz podršku našeg Instituta za evropske studije iz Beograda održao je izuzetno važnu i uspešnu stručnu konferenciju o izazovima za mentalno zdravlje danas. Tim povodom kolega pravnik Dušan Ilić, profesor Jovan Mirić i ja boravili smo tamo i učestvovali na ovom skupu.
Republika Srpska je još 2020. godine donela poseban zakon o zaštiti zdravlja u Srpskoj, kao i strategiju razvoja ovog prostora u naredih deset godina. Skup je organizovan da bi se u praktičnom smislu locirali najvažniji novi izazovi za mentalno zdravlje i da bi se veliki broj kolega sa fakulteta, iz policije i centara za socijali rad informisao o tome i da bi se razmenila iskustva i načini borbe. Skup je otvorio ministar za nauku dr Željko Budimir pokazujući koliko je ovaj kompleks pitanja važan za vladu i narod.
U Srbiji na postoji tako široko postavljen poseban zakon, već se ova materija reguliše nizom odnosnih zakona i uredbi i stoga je ovaj ceo poduhvat iz Srpske vrlo zanimljiv i za nas ovde. Skup je naime postavio pojam mentalnog zdravlja kao široki, krovni pojam koji omogućava zahvatanja velikog broja novih izazova, ali i koordisan, pa i represivni odgovor na sve te izazove. Šta naime sve spada u opasnosti po mentalno zdravlje?
Posle trećeg i petog maja ove godine, pitanje sajber-sfere i društvenih mreža svakako predstavlja prioritet. Odavno govorimo o tome da je pametni telefon danas najopasnije oružje preko koga možete ne samo nadgledati ljude i znati sve o njima već i direktno usmeravati njihovo delovanje i podsticati ih na razne oblike ponašanja, što uključuje ciljanu kupovinu, turizam, ali i nasilje i ubistva. Kontraobaveštajna kontrola i zaštita sajber-prostora u interesu opšte bezbednosti države i institucija je jedna stvar, ali zaštita običnog čoveka i pre svega dece je nešto sasvim drugo, i time se ni blizu ne bavimo dovoljno. Sa tim je naravno povezano i štetno delovanje verskih sekti i sličnih organizacija koje zaista vrhunskim eksperimentalno razrađenim metodama upravo preko interneta i društvenih mreža mogu da se približe bilo kome.
Podvučen je takođe problem zavisnosti. Osim klasičnih oblika zavisnosti kao što su narkomanija i alkoholizam, pojavljuju se i novi poput zavisnosti od raznih javno dostupnih supstanci tipa suplemenata ili hemijskih supstanci za podizanje raspoloženja, zatim zavisnost od igrica i interneta generalno, zbog koje je Kina uvela ograničenja upotrebe ekrana za decu, i posebno zavisnost od kocke. Problem kockarnica i naročito kladionica je verovatno najveći problem za mentalno zdravlje o kome se kod nas uopšte ne govori. Podaci koji stižu iz raznih izvora govore o broju od 50 do čak 300 hiljada ljudi koji u nekom obliku pate od zavisnosti od kocke. Kladionice postoje na svakom koraku i u Srbiji i u Srpskoj, reklamiraju se i štaviše pojavljuju kao sponzori univerziteta, ministarstava, sportskih programa itd. Rezultat je da ljudi troše veliki deo primanja svoje porodice, zajme se, pa i kod zelenaša, i da se time razvija teška društvena i unutarporodična patologija o kojoj čak i ne govorimo, a kamoli da branimo mentalno zdravlje tih ljudi.
Razumljivo veliko interesovanje izazvala su naša iskustva iz Srbije u borbi protiv transdženderizma i kvir ideologije koja se sa Zapada na silu preliva unoseći strahovite probleme kod tinejdžera i donoseći masovnu seksualizaciju, kao i izlaganje dece pornografiji, pedofiliji i drugim oblicima patologije. Govorili smo i o tendencijama legalizacije poliamorije i svim tendencijama koje sistemski razbijaju porodicu i svaki oblik zajednice. Posebno je istaknut problem degradacije obrazovanja i položaja nastavnika i roditelja kao vaspitača koji nemaju mehanizme za disciplinovanje, vaspitavanje i formiranje mladih ljudi na ispravan način. Savremena civilizacija traži od njih da deci daju sva prava a nikakve obaveze i naročito je sistem ocenjivanja upropašćen pa danas imamo tone vukovaca koji na kasnijim ozbiljnim ispitima ne mogu ništa da urade.
Posebno je govoreno i o rijaliti programima koji su očigledno postali toliko moćna droga da nikakva vlast ne može da ih suzbije na našim prostorima iako je vrlo jasno uočena direktna veza između nasilja i pornografizacije u njima i razaranja društva. Ceo taj sistem antivrednosti vrlo jasno vodi ka demografskom opadanju, ugrožavanju mentalnog, ali i fizičkog zdravlja nacije, što podriva životnu supstancu, ali i sposobnost države da se odbrani u vreme nove globalne nestabilnosti kad ratovi izbijaju na svakom koraku.
Uz brojne primere koje smo čuli od kolega iz institucija Srpske, zaključili smo da se na ovome mora sistematski raditi uz sve društvene institucije koje mogu da pomognu i pre svega širiti svest o problemu. Ovakav skup trebalo bi i u Srbiji što pre organizovati, jer pet meseci nakon „Ribnikara” i Dubone, ponašamo se kao da se ništa nije desilo…
Miša Đurković
Izvor: Politika
