Паметни мобилни телефон je данас најопасније оружје преко кога можете не само надгледати људе и знати све о њима, већ и директно усмеравати њихово деловање и подстицати их на разне облике понашања, што укључује циљану куповину, туризам, али и насиље и убиства
Поводом десетог октобра, када се универзално обележава Дан менталног здравља, Центар за друштвена и политичка истраживања у Бањалуци, уз подршку нашег Института за европске студије из Београда одржао је изузетно важну и успешну стручну конференцију о изазовима за ментално здравље данас. Тим поводом колега правник Душан Илић, професор Јован Мирић и ја боравили смо тамо и учествовали на овом скупу.
Република Српска је још 2020. године донела посебан закон о заштити здравља у Српској, као и стратегију развоја овог простора у наредих десет година. Скуп је организован да би се у практичном смислу лоцирали најважнији нови изазови за ментално здравље и да би се велики број колега са факултета, из полиције и центара за социјали рад информисао о томе и да би се разменила искуства и начини борбе. Скуп је отворио министар за науку др Жељко Будимир показујући колико је овај комплекс питања важан за владу и народ.
У Србији на постоји тако широко постављен посебан закон, већ се ова материја регулише низом односних закона и уредби и стога је овај цео подухват из Српске врло занимљив и за нас овде. Скуп је наиме поставио појам менталног здравља као широки, кровни појам који омогућава захватања великог броја нових изазова, али и коордисан, па и репресивни одговор на све те изазове. Шта наиме све спада у опасности по ментално здравље?
После трећег и петог маја ове године, питање сајбер-сфере и друштвених мрежа свакако представља приоритет. Одавно говоримо о томе да је паметни телефон данас најопасније оружје преко кога можете не само надгледати људе и знати све о њима већ и директно усмеравати њихово деловање и подстицати их на разне облике понашања, што укључује циљану куповину, туризам, али и насиље и убиства. Контраобавештајна контрола и заштита сајбер-простора у интересу опште безбедности државе и институција је једна ствар, али заштита обичног човека и пре свега деце је нешто сасвим друго, и тиме се ни близу не бавимо довољно. Са тим је наравно повезано и штетно деловање верских секти и сличних организација које заиста врхунским експериментално разрађеним методама управо преко интернета и друштвених мрежа могу да се приближе било коме.
Подвучен је такође проблем зависности. Осим класичних облика зависности као што су наркоманија и алкохолизам, појављују се и нови попут зависности од разних јавно доступних супстанци типа суплемената или хемијских супстанци за подизање расположења, затим зависност од игрица и интернета генерално, због које је Кина увела ограничења употребе екрана за децу, и посебно зависност од коцке. Проблем коцкарница и нарочито кладионица је вероватно највећи проблем за ментално здравље о коме се код нас уопште не говори. Подаци који стижу из разних извора говоре о броју од 50 до чак 300 хиљада људи који у неком облику пате од зависности од коцке. Кладионице постоје на сваком кораку и у Србији и у Српској, рекламирају се и штавише појављују као спонзори универзитета, министарстава, спортских програма итд. Резултат је да људи троше велики део примања своје породице, зајме се, па и код зеленаша, и да се тиме развија тешка друштвена и унутарпородична патологија о којој чак и не говоримо, а камоли да бранимо ментално здравље тих људи.
Разумљиво велико интересовање изазвала су наша искуства из Србије у борби против трансџендеризма и квир идеологије која се са Запада на силу прелива уносећи страховите проблеме код тинејџера и доносећи масовну сексуализацију, као и излагање деце порнографији, педофилији и другим облицима патологије. Говорили смо и о тенденцијама легализације полиаморије и свим тенденцијама које системски разбијају породицу и сваки облик заједнице. Посебно је истакнут проблем деградације образовања и положаја наставника и родитеља као васпитача који немају механизме за дисциплиновање, васпитавање и формирање младих људи на исправан начин. Савремена цивилизација тражи од њих да деци дају сва права а никакве обавезе и нарочито је систем оцењивања упропашћен па данас имамо тоне вуковаца који на каснијим озбиљним испитима не могу ништа да ураде.
Посебно је говорено и о ријалити програмима који су очигледно постали толико моћна дрога да никаква власт не може да их сузбије на нашим просторима иако је врло јасно уочена директна веза између насиља и порнографизације у њима и разарања друштва. Цео тај систем антивредности врло јасно води ка демографском опадању, угрожавању менталног, али и физичког здравља нације, што подрива животну супстанцу, али и способност државе да се одбрани у време нове глобалне нестабилности кад ратови избијају на сваком кораку.
Уз бројне примере које смо чули од колега из институција Српске, закључили смо да се на овоме мора систематски радити уз све друштвене институције које могу да помогну и пре свега ширити свест о проблему. Овакав скуп требало би и у Србији што пре организовати, јер пет месеци након „Рибникара” и Дубоне, понашамо се као да се ништа није десило…
Миша Ђурковић
Извор: Политика
