Недавно се појавио чланак у чувеном Ен-Би-Си њузу (NBC news) у којем се признаје да „америчка обавјештајна заједница свјесно даје информације америчким мејнстрим медијима, за које вјерује да нису тачне“. Амерички новинари упозоравају да смо у украјинском конфликту „у року од десет дана имали велики број еклатантних лажи које су гласно промовисане, а затим умјерено повучене“ и постављају питање треба ли сумњати у владу
Историја манипулације у људском роду је дуга колико и његов настанак. По неким ауторима, моћ маштања, дата само човјеку, однијела је и превагу над неандерталцима који је нису имали, па су зато и истријебљени. Нови свјетски поредак, осмишљен и спровођен из Вашингтона, довела је манипулацију до савршенства, па се за истину и друштвено-коректни став узима само оно што је став САД-а, макар то била и очигледна манипулација.
Сваки другачији наратив, оцјењује се као примитиван, назадан и екстреман, или како би то једноставно дефинисао Џорџ Орвел: „У вријеме општих лажи, говорити истину је екстремизам“.
Још 50-тих година прошлог вијека Централна обавјештајна агенција (ЦИА) је почела интензивно и плански да спроводи планску регрутацију новинара у својој земљи, али и широм свијету. Операцију познату као „Птица ругалица“, предводио је Франк Вајснер, директор шпијунског и контраобавештајног огранка ЦИА. Регрутоване новинаре је плаћала ЦИА и давала им инструкције да пишу лажне приче које су промовисале ставове обавештајне агенције.
У својој књизи „ Машина за пропаганду Пентагона “ из 1970. године, сенатор Вилијам Фулбрајт је писао да је „било превише случајева недостатка искрености и потпуно обмањујућих изјава у опхођењу са америчком јавношћу“. Како је примијетио новинар Џон Бејсил Атли, „Званични Вашингтон и они који су с њим повезани су пречесто погрешно представљали чињенице у служби војних акција које се иначе не би ни догодиле. На Блиском истоку ове интервенције су убиле стотине хиљада невиних арапских цивила, донијеле хаос у Ирак и Либију и довеле до протјеривања милиона хришћана из заједница у којима су живјели од библијских времена“.
САД- само 17 година без ратова
Нема тога ко није чуо за Џозефа Пулицера и престижну награду која носи његово име. То се име везује за највећи успјех у професији новинара или писца, а ријетки су они који знају да се ради о класичном манипулатору и утемељитељу тзв. „жутог новинарства“. Џозеф Пулицер и Вилијам Херст су се међусобно надметали око публике и тиража, користећи лаж и сензационализам, које су, између осталог, резултирале и увођењем САД-а у Шпанско-амерички рат 1898. године.
Од свог настанка, САД је имала само 17 година своје историје у којој није била укључена у неки од ратова! Један од њених твораца Бенџамин Френклин, прослављен на многим пољима, има и неславну епизоду потпиривања америчких досељеника на уништавање и истребљивање домицилних Индијанаца. Како тада, тако до данас.
У тој историји ратовања, САД је усавршила механизам пропаганде. У сваком рату претходила је медијска припрема јавности, продукција лажних вијести које су развијале страх, бијес и емоције код становништва. То што су се, по правилу, све те информације касније показивале лажним или најблаже речено претјераним и преувеличаним, није било важно.
На својој кожи смо осјетили разорне последице искривљеног наратива о ратовима на Балкану, са српским конц-логорима, десетинама хиљада силованих жена и стотинама хиљада убијених Албанаца, Рачком, Маркалама…
Као савременици многих медијских кампања које су резултирали ратним разарањима, можемо се присјетити згражавања јавности када су ирачки војници „бацали бебе из инкубатора“ у Кувајту почетком `90-тих. Амерички медији су се утркивали ко ће више разгласити: о ирачком оружју за масовно уништење у Другом заливском рату, или о Гадафијевим војницима силоватељима напумпаних вијагром у Либији, сиријској влади која напада отровним гасом сопствене грађане…
Ово су само неки од примјера из нашег доба, али за пуни списак манипулација САД-а и ратова који су настали као њихов епилог, могло би се писати у томовима и опет остати недоречен.
После сваке од медијских кампања слиједило је слање америчких јединица у „борбу за демократију“ хиљадама километара далеко од САД-а, због чега је ова држава стекла репутацију „свјетског полицајца“.
Можда би лагање сопствене јавности од стране Бијеле куће било њихово унутрашње питање у коју се не треба мијешати, али они не желе да стану на томе, већ своју силу демонстрирају широм земљине кугле са обавезом да све друге државе морају да их прате и у испуњавању лажног наратива. Амерички предсједник Џорџ Буш је после напада 11. септембра поручио свјетској заједници: „Свака нација, у сваком региону, сада мора да донесе одлуку. Или сте са нама, или сте са терористима. То је подразумијевало да испитивање или неслагање са стратегијама и акцијама америчке владе аутоматски значи да је неко „са терористима“.
Ништа ново нам САД не поручује ни данас, тјерајући све земље свијета да буду против Русије, јер су у супротном – против САД-а.
„Зар сумњате у владу која је признала да вас лаже“
Преовлађујући наратив данас у мејнстрим медијима о сукобу у Украјини није другачији од свега овог, па би се ваљало благовремено запитати да ли грађани Црне Горе треба у томе да учествују.
„Управо у овом сукобу, у року од десет дана, имали смо велики број еклатантних лажи које су гласно промовисане, а затим умјерено повучене – пилот борбеног духа из Кијева , херојски мученици са Змијског острва који су се борили до смрти, опаки руски тенкист који је смрскао ауто, побијене труднице у породилишту“, упозорава Џим Каванаг, новинар и политички коментатор раније професор на колеџу. Каванаг писање медија у својој земљи тумачи „веома опасним“ и додаје:
„Медији су средства америчке владе која лаже о рату како би пружила подршку страни Кијева и како би створила подршку Америци да уђе у рат“, каже Каванаг и позива Американце да не вјерују „на прво слушање“, јер искуство треба да их учи како су и раније „медији продавали и заборављали све те лажи“.
Др Вилмер Леон, доктор политичких наука и редовни политички коментатор националних и међународних информативних програма и вишегодишњи предавач на Хауард Универзитету каже:
„Како се усуђујете да сумњате у наратив владе која је признала да вас лаже. Сваки Американац зна да су лагали у рату више пута у последње двије деценије“, упозорава Кавано и додаје: „Медији су дио владиног апарата који вас гура, производи пристанак за рат“.
Прошле недеље појавио се чланак у чувеном Ен-Би-Си њузу (NBC news) у којем се признаје да „америчка обавјештајна заједница свјесно даје информације америчким мејнстрим медијима, за које вјерује да нису тачне“. Према наводима тог чланка „више америчких званичника је признало да су САД користиле информације као оружје чак и када повјерење у тачност информација није било високо“.
Другим ријечима, како коментарише независни Veterans today, америчка „дубока држава“ свјесно шири дезинформације како би обманула своје јавно мнење.
Овај медиј подсјећа да је крајем 2021. године анкета коју је урадио ГАЛУП, показала је да је повјерење Американаца у мејнстрим медије пало на други најнижи ниво у историји. Само седам одсто Американаца је одговорило да имају „велико поверење“ у медије. Тај губитак повјерења добро су зарадили мејнстрим медији, и то објашњава огроман раст независних медија и алтернативних гласова на друштвеним медијима.
„Оно што је ЦИА заправо урадила је да уђе у америчку главу са лажним информацијама које су имале за циљ да обликују јавну перцепцију сукоба. Лагали су нас да би пропагирали у корист наратива Бајденове администрације“, пише ВТ.
Хана Арент, теоретичарка политике и филозоф написала је:
„Лажљива влада мора стално да преписује сопствену историју. На другој страни добијате не само једну, већ добијате велики број лажи, у зависности од тога како дува политички вјетар. А народ који више не може ни у шта да вјерује не може да одлучи. Он је лишена не само своје способности да дјелује већ и своје способности да мисли и да суди. И са таквим људима онда можете радити шта хоћете“.
Горан Ћетковић
