Скандал потреса Свјетску банку

Сваке године, баш у ово вријеме, Свјетска банка објављује своју Дуинг бизнис листу у којој 190 земаља свијета рангира по условима лакоће пословања. Ове године листе неће бити, јер је независна истрага утврдила да је руководство Свјетске банке притискало своје запослене да намјештају резултате у корист неких земаља. Због фризирања поништене су двије листе: Дуинг бизнис 2018 и Дуинг бизнис 2020. На обје листе Србија је била високо рангирана и на обје је заузела је 44. позицију.

На листи Дуинг бизнис 2020 Србија је била најбоље оцијењена економија региона (Фото: biznislife.com)

На листи Дуинг бизнис 2018, објављеној у септембру 2017. године, Србија је била боље рангирана чак и од Кине, која је заузела 78. мјесто на листи. Те године, по једном показатељу, на примјер, брзини издавања грађевинских дозвола, Србија је ушла у 10 најбољих економија на свијету.

На листи Дуинг бизнис 2020 Србија је била најбоље оцијењена економија региона. Иза нас остале су Словачка, Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Румунија, Босна и Херцеговина, Бугарска, али и Белгија, Луксембург и Италија.

Међутим, добре оцјене на оба ова контролна из реформи више не важе. Професор је баш ове оцјене поништио због намјештаљки.

Али, шта је заправо Дуинг бизнис листа? Покушај Свјетске банке да 190 потпуно различитих свјетских економија рангира по неколико истих критеријума којима се мјери лакоћа пословања. Попут започињања бизниса, брзине издавања грађевинских дозвола, процедура за покретање стечаја, пореза, прикључка на струју.

Њен идејни творац је економиста Симеон Ђанков, а временом је ова листа постала нека врста промоције економских одликаша страним инвеститорима. Постала је важан документ који је у великој мјери утицао и на свјетске токове капитала, јер је сваки инвеститор, прије него што одлучи у коју земљу ће уложити свој новац, гледао у ову листу као у Свето писмо. Али је у листу као у Свето писмо гледала свака власт, па и наша, јер је листа била мјерило реформи.

Прије Дуинг бизнис ере

И Србија и свијет први пут су за ову листу чули 2003. године. Тада је објављена листа Дуинг бизнис 2004. Није претјерано рећи да је Србија тада била међу економским понављачима. У том документу наша земља се наводи као негативан примјер када је о започињању посла ријеч, јер се на отварање бизниса чека 44 дана, а привредници иду на 10 шалтера у 10 различитих државних институција. Као једна од критика тадашњим креаторима економске политике наводи се непостојање јединственог привредног регистра.

Свјетска банка чак износи конкретну рачуницу: за оснивање привредног регистра у Србији неопходно је 1,5 милиона долара, годишњи расходи износили би 1,1 милиона долара, али би годишњи приходи од оснивања компанија могли да достигну 1,8 милиона долара. Какав утицај на економску политику у Србији је имала ова листа свједочи и податак да је годину дана касније, 2004. године, основана Агенција за привредне регистре (АПР). Њено оснивање једним дијелом финансирала је и Свјетска банка. Можда већина српских малих привредника не зна шта је Дуинг бизнис листа, али сасвим сигурно зна да данас са оснивачким капиталом од само 50 динара, на једном шалтеру и за свега неколико дана, може да оснује фирму.

Али, шта је онда ову листу толико компромитовало да данас готово да не постоји нико на свијету ко би могао да је брани? Не брани је ни њен идејни творац Симеон Ђанков, који више не ради у Свјетској банци. Али је не брани чак ни сама Свјетска банка.

Саговорници „Око магазина“ кажу да су за проблем са листом сазнали још у љето прошле године, када је, због тога што су у овај случај били укључени и неки бивши и садашњи запослени у Свјетској банци, покренута независна истрага. Она је показала да је Кристалина Георгијева, актуелна предсједница Међународног монетарног фонда (ММФ), а тадашња потпредсједница Свјетске банке, одиграла кључну улогу у намјештању резултата у корист неких земаља.

Георгијева је, иначе, позната економисткиња из Бугарске, која је пре ММФ-а и Свјетске банке радила и у Европској комисији.

Фактор Кина

И ту долазимо до кључних разлога зашто је ова листа оборена. Сви почињу и завршавају се са Кином.

Ова земља је трећи по величини акционар Свјетске банке, што значи да је издвајала више новца за њено финасирање. Али свјетска економија број два никада није стигла у топ 10 економија на листи Свјетске банке. Кина је увијек била негдје на половини табеле. Кинески државни званичници нису крили да су незадовољни лошим оцјенама. Те 2017. године на рачун банке требало да легне редовна кинеска уплата за финансирање ове институције. А испред Кине на листи биле су и Руанда и Сјеверна Македонија и Грузија, али и Србија.

Током 2017. године кинески државни званичници неколико пута су се састајали са менаџментом Свјетске банке и уочи објављивања листе почели да се распитују о свом пласману. Транскрипти и-мејл преписке из септембра 2017. године показују да је тадашњи предсједник Свјетске банке Џим Јонг Ким упитао своје запослене гдје је Кина на табели.

Кристалина Георгијева (Фото: dnevnik.rs)

Одговорио му је неименовани службеник Свјетске банке: „Још не знамо за колико позиција ће Кина пасти на листи“. А онда је са предсједниковог мејла отишла порука сљедеће садржине: „Дође ми да плачем“.

У транскриптима које је објавила Свјетска банка, као резултат независне истраге, наводи се да је 16. октобра 2017. године листа Дуинг бизнис 2018 била спремна за објављивање. На тој листи, која никада није угледала свјетлост дана, Кина је била на 85. позицији од укупно 190 земаља свијета. Што је био пад за седам мјеста у односу на претходну годину. Кристалина Георгијева сазвала је хитан састанак. „Промијените моделе, промијените методологију“, сугерисала је Георгијева свом тиму. Неколико дана касније, методологија је промијењена. Кина је на листи скочила за седам мјеста.

„Одлично сте обавили посао“, одговорио је Симеон Ђанков својим колегама.

Србија и кинески воз

Није познато да ли је те 2017. године промјена методологије ишла и у нашу корист и да ли је Србија, шлепајући се на кинески воз, због тога била боље оцијењена. Нагли скок на листи од чак 30 мјеста Србија је имала 2015. године. Тада је, такође, била промијењена методологија. Али та листа није оборена. Оно што се званично зна јесте да независна истрага у случају наше земље није примијетила нерегуларности. Оне се, осим Кине, односе само на Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате и Азербејџан. И због ових земаља је, на примјер, оборена листа Дуинг бизнис 2020.

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, за „Око магазин“ каже да је начин на који је Свјетска банка правила ову листу уџбенички примјер дефиниције сукоба интереса.

„Имате Свјетску банку која, са једне стране, мери квалитет пословања у државама и рангира их, и ту исту Свјетку банку која даје кредите земљама у развоју да напредују на тој листи“, каже Алтипармаков и додаје да би то било исто као када би професор математике ђацима у школи рекао да ће бити контролни на којима ће се оцјењивати само множење двоцифрених бројева, „а земље које узимају кредите, притом, добијају додатну помоћ да знају који тачно двоцифрени бројеви ће бити на тесту“.

Он каже да је нобеловац Пол Ромер, који је такође радио у Свјетској банци, још раније уочио неправилности на случају Чилеа:

„Ту је Свјетска банка намјештала резултате у корист десничарске владе, наспрам лијеве опције. И ништа се није десило. Случај се завршио тако што је Пол Ромер напустио Свјетску банку. Али не морате да будете ни нобеловац Пол Ромер ни да имате докторат из економије, довољан је само поглед на листу да видите да се ради о паралелном универзуму“.

Паралелни универзум

У паралелном универзуму Свјетске банке Сјеверна Македонија била је боље оцијењена од Јапана, а Бугарска, из које долази Кристалина Георгијева, била је боље рангирана од Луксембурга. У првих десет земаља врло често је била Грузија, а нису била Њемачка, Јапан, Швајцарска.

„Све земље на Балкану су на тој листи биле далеко ефикасније у спровођењу уговора него Канада“, каже Алтипармаков. „Ако погледате ту листу могли бисте да помислите да су услови пословања у Руанди исти као у Швајцарској. Земље нису имале избора, јер ако нису хтјеле да прихвате ту игру и ако би пале на тој листи, то би било негативно перципирано у јавности. За Кину је то мањи проблем, јер инвеститори свакако долазе, али за земље попут Србије, које су биле принуђене да узимају скупе кредите, скандал је много већи“.

Ипак, највећи проблем ове листе је што се највећи фокус увек стављао на међународна поређења. А најбитнији је био тренд, односно да ли једна земља из године у годину напредује. У поређењу са собом, не са другима.

Светозар Танасковић, доцент на Економском факултету, каже за „Око магазин“ да ми волимо да видимо који смо на табели, као у спорту:

„А ви на тој листи можете да напредујете ако су друге земље назадовале. Важно је да се се на листи види помак у реформама појединачне земље, а не у односу на друге“.

Да би на редовном годишњем тестирању боље прошле, многе владе широм свијета су оснивале радне групе које су се тиме бавиле, међу њима и Србија. Направили смо Радну групу, чији су чланови били представници извршне власти и НАЛЕД-а (Националне асоцијације за локални економски развој). Из године у годну Србија је доносила акционе планове за унапређење позиције на овој листи. И заиста је на листи напредовала.

Чије су ловорике

Остало је забиљежено и како се премијерка Ана Брнабић почетком новембра 2017. године, на конференцији поводом представљања извјештаја Дуинг бизнис 2018, захвалила НАЛЕД-у на постигнутом успјеху. Премијерка је иначе из ове невладине организације 2016. године дошла у Владу Србије, као министарка државне управе и локалне самоуправе.

Ове године дуинг листе неће бити (Фото: Н1)

Камере су тада такође забиљежиле како је министарка грађевинарства Зорана Михајловић затресла главом, поновила: „НАЛЕД?!“ И преврнула очима. Како је касније објаснила, сматрала је да је за овај успјех заслужно Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре, на чијем је челу тада била.

„Проблем је ако гађате само циљане мјере које се виде у Дуинг бизнис листи, а не идете на реформу цијелог система, онда нема свеобухватног напретка“, каже Светозар Танасковић, доцент Економског факултета.

Међутим, не тако давне 2009. године Србија је по брзини издавања грађевинских дозвола била међу 10 најгорих на свијету. На дозволу се чекало до 279 дана. Тада нисмо имали ни радну групу ни помоћ цивилног сектора у њој, али је, на примјер, економиста Мирослав Здравковић на порталу „Макроекономија“ написао текст у коме таксативно наводи које циљане мјере Србија треба да предуземе да би за само годину дана са 94. места на листи скочила на 42. позицију. Конретно, на примјер, он сугерише да би број процедура за отварање бизниса требало смањити са 11 на осам, вријеме потребно за пријаву и плаћање пореза са 279 на 150 радних сати и још низ других мјера.

„Ово би требало да буде најбитнија игрица за наше политичаре“, написао је тада Здравковић.

Ову игрицу наши политичари играли су 10 година и на посљедњој листи стигли на 44. позицију. А онда је Свјетска банка игрицу укинула.

Главно питање

„Листа Дуинг бизнис заслужује да умре“, наслов је текста који је прије неколико дана објавила њујоршка агенција „Блумберг“. Вашинтонски Хил сматра да ова листа мора да преживи, јер је дала највећи допринос глобалном развоју од 2003. године до данас.

Када је, послије Другог свјетског рата, основана Свјетска банка њена основна сврха била је развој неразвијених, смањење сиромаштва и неједнакости. Између осталог, финансирала је изгадњу путева и пруга. Кредите за реформе Свјетска банка је у своју понуду увела прије неколико деценија. Стара Југославија користила је неке од њих. Али, да ли је Дуинг бизнис листа постала важнија од банке која ју је створила? И да ли је нешто у политици банке промијенила? Да ли је Свјетска банка почела више да нуди кредите за реформе умјесто инфраструктурних кредита?

Због скандала са листом, на недавно одржаном редовном годишњем састанку ММФ-а и Свјетске банке тражила се оставка Кристалине Георгијеве. „Ја сам само својим запосленима рекла да неколико пута провјере све бројке“, правдала се Георгијева. Борд директора ММФ-а стао је иза своје шефице и саопштио да у њу има пуно повјерење.

Школским рјечником речено, оцјена није мјерило знања, али су поништени баш они контролни у којима је Србија била боље рангирана и од Италије и од Луксембурга и од Кине.

ММФ у свом посљедњем саопштењу сугерише Србији да настави са реформама јавних предузећа и владавином права, да ствара ефикасније судство и смањи корупцију. Међутим, главно питање је – хоће ли Влада Србије савладати градиво, ако контролни није за оцјену?

И професори понекад падају на тесту. Зато Свјетска банка више не оцјењује.

Аница Телесковић

Извор: ОКО (РТС)