Како се Русија суочава са драматичним економским санкцијама, чије су глобалне реперкусије без преседана, чини се да ће способност Кремља да одржи економију земље на ногама зависити од два кључна фактора.
Имајући у виду да се доминантно ради о производима са ниском додатом вредношћу (и последично високим уделом увоза у њиховом саставу), то ће се далеко мање негативно одразити на економију земље, посебно у ситуацији увозне супституције („опсадна економија“), коју је Кремљ већ почео да примењује.
Стога, кључно питање за функционисање руског економског система остаје несметан извоз близу 7,8 милиона барела дневно сирове нафте и нафтних деривата. Како је Кина највећи увозник сирове нафте са преко 10 милиона барела дневно (количина која је до 2021. просечно годишње расла невероватних 10 одсто), јасна је сва тежина улоге Пекинга за економску позицију Русије.
Поред кључне улоге наставка извоза енергената као жиле куцавице руске привреде, од виталног значаја за економско позиционирање Русије је само обављање финансијских трансакција (које је Запад отежао забраном SWIFT-а за већину руских банака, те замрзавањем имовине руске Централне банке и осталих банака, као и руских корпорација). Додатно, како се западне фирме повлаче из Русије, што имплицира губитак радних места и приступа многим модерним технологијама, од великог значаја су најаве да би кинеске фирме могле ући на руско тржиште и да би се могао интензивирати увоз сада оскудних високотехнолошких роба из те земље.
Русија и CIPS
Оштре санкције Запада, као и узвратни кораци руске Централне банке, натерали су руске инвеститоре да активно тргују јуаном. Учешће ренминбија у промету конвертибилних валута порасло је на 7,5 одсто, десет пута више од вредности с почетка фебруара, док је по броју трансакција јуан већ 9. и 10. марта 2022. престигао долар и евро.
Будући да правна лица обављају трансакције са кинеском монетом у приближно истом обиму као и раније (јер морају да се придржавају још важећих уговорних обавеза), пројектује се даљи раст употребе ренминбија.
Очекивање даље депресијације рубље изазива масовно „бежање“ Руса у стране валуте, што повећава интересовање за јуан, а у истом правцу делује и снажан тренд отварања рачуна у кинеској валути, укључујући и издавање кинеске UnionPay картице.
Наиме, с почетком рата, односно после суспензије операција од стране Визе и Мастеркарда, руске банке бележе снажан пораст потражње за издавањем UnionPay картица, која се може користити за обављање трансакција на банкоматима широм света, те на сајтовима страних компанија.
Важну улогу у преоријентацији приватних инвеститора на јуан имају и недавно уведене провизије за трансакције на берзи са доларом, евром и фунтом од чак 12 одсто.
Стабилност јуана, заједно са потенцијалом снажног повећања економске размене са Кином, допринела је његовом повлашћеном статусу на руском финансијском тржишту. Увидевши изненадну могућност за убрзавање интернационализације ренминбија, Пекинг је од 11. марта 2022. дозволио да дозвољене осцилације рубље према јуану буду дуплиране (на 10 одсто). Та мера ће побољшати трговање депресијацији склоном руском валутом и олакшати закључивање трговинских послова.
Појачаној улози јуана иде наруку и то што резерве Банке Русије у јуанима износе чак 76 милијарди долара, те да Русија има отворену линију за размену (swop) од 150 милијарди јуана са Кином.
CIPS и SWIFT
Искључивање руских банака из SWIFT-а значи да оне више не могу да користе тај систем за вршење или примање плаћања са страним финансијским институцијама за трговинске трансакције. Овакав развој догађај природно је упутио руске банке и фирме на Кину, која је изградила свој прекогранични међубанкарски платни систем (CIPS) још 2015. године, с амбицијом да превазиђе зависност од западне финансијске инфраструктуре, као што је SWIFT.
CIPS обрађује 50 милијарди америчких долара дневних трансакција, што је чак осам пута мање него SWIFT, док га већина банака на Западу не употребљава (замислите да неко почне да користи Ви-чет, док његови пријатељи користе Вибер или Воцап). Иако се обим трансакција CIPS-а брзо повећава, он не може бити потпуно независан од SWIFT-а, јер су „међучворови“ све банке које Вашингтон може санкционисати.
Иницијалне информације указују да су направљени први кораци на укључивању руских банака и корпорација у CIPS, што Пекинг подржава. Како руске компаније желе да фактуришу своју трговину у ренминбију, Кина је спремна да купује руску нафту и гас и плаћа их у јуанима. Неке руске компаније (Гаспром њефт, FESCO Transportation Group) већ су изразиле спремност да прихвате јуан у плаћањима. ВТБ банка већ је понудила камату од осам одсто на штедне депозите у кинеским јуанима.
Кинески платни систем дигиталних јуана могао би такође послужити за супротстављање западним санкцијама Русији, јер развој е-јуана може помоћи у смањењу ослањања на банковне рачуне и заобилажење финансијских посредника.
С тим у вези, индикативна је нова рунда санкција ЕУ од 10. марта, које поред тога што циљају банкарски сектор Белорусије и извоз технологије за поморску навигацију Руске Федерације, покушавају да отежају коришћења криптовалута (иако експерти сматрају да је знатније ограничење доступности криптовалута нереално). Наиме, од почетка рата у Украјини употреба биткоина од стране Руса, као начина заобилажења санкција, снажно се повећала.
Кинески опрез
Ипак, Кина ће покушати да званично одржи статус кво у вези са својим трговинским односима са Русијом, те су две највеће кинеске државне банке већ ограничиле финансирање куповине робе из Русије, док мање кинеске банке са ограниченом међународном изложеношћу могу бити спремне да ризикују, што показује пословање са Ираном.
Пекинг је такође блокирао све руске кредите у Азијској инвестиционој банци. Тамо где су санкције заведене, Кина се понаша у складу с њима јер не може да дозволи бојкот својих банака у SWIFT-у нити неулазак ино-компанија у Кину.
У складу са овим је и тврдња америчког Министарства финансија да, упркос продубљивању међусобних веза, Кина не помаже Русији да заобиђе америчке санкције. Иначе, САД су посебно на опрезу у погледу понашања кинеских произвођача полупроводника са америчким лиценцама.
Ипак, забринутост Вашингтона је претерана, јер би САД практично могле да „затворе“ SMIC или било коју кинеску компанију која пркоси америчким санкцијама испоручујући чипове и другу напредну технологију Русима. Додатно, иако не спречавају, америчке санкције компликују руску продају нафте Кини и другим земљама.
Како све већи број западних компанија напушта Русију, спремност Кине да одржи пословне односе са Москвом отежава напоре Запада. Пекинг већ послује са руским енергетским компанијама које су на мети америчких санкција, као што је Новатек, а формула коју користе је сарадња између државних предузећа и финансирање од стране државних банака.
Чини се да ће руска потражња за кинеском робом расти, а решавање питања финансирања трговинских послова, где би јуан преузео улогу долара, намеће се као ургентно. Тај тренд би могао да ослаби доминацију америчке валуте у глобалној трговини. Додатно, сама „weaponization“ (претварање у оружје; прим НС) долара у оваквом обиму могла би се показати као опасна за САД, угрожавајући хегемонију америчке монете.
Економски односи
Русија има 140 милијарди долара вредне активе у Кини, што представља скоро четвртину страног власништва на кинеском тржишту обвезница. Будући да се страно власништво над кинеским обвезницама смањило током фебруара 2022. за 10.6 милијарди долара, спекулише се да је део продаје дошао од Банке Русије која покушава да ублажи притисак на рубљу.
Међу тренутним кинеским енергетским инвестицијама у Русији, CNPC има 20 одсто удела у пројекту Yamal LNG и 10 одсто у Arctic LNG 2, док Cnooc Ltd. поседује 10 одсто Arctica. Гасовод „Снага Сибира“ почео је да шаље гас у Кину 2019, а Гаспром је већ у преговорима са Кином о другој рути која би могла да буде потписана ове године, што би омогућило да испоручује гориво са гасних поља која снабдевају Европу.
Иначе, Путин и Си су на отварању Зимских олимпијских игара у Пекингу фебруара 2022. обзнанили 118 милијарди долара вредне нове уговоре везане за нафту, гас, пшеницу.
Почетком марта 2022. Пекинг разматра куповину или повећање удела у руским енергетским и робним компанијама, као што су Гаспром и произвођач алуминијума United Co. Rusal International PJSC. Рат у Украјини довео је цене енергије, метала и хране на рекордне нивое, а фокус Пекинга на енергетску и прехрамбену сигурност значи и јачање кинеског увоза из Русије.
Русија увози из Кине мобилне телефоне, компјутере, телекомуникациону опрему, играчке, текстил, одећу, делове за електронику. Русија је Кини главни продавац пољопривредних производа, угља и посебно енергената, чија се продаја удвостручила у последњих пет година, на скоро 60 милијарди долара 2021. (Кина увози 1,6 милиона барела сирове нафте дневно).
Откако су 2014. уведене „прве санкције“, билатерална трговина се повећала за више од 50 одсто, а Кина је постала највећа извозна дестинација Русије. Билатерална робна размена, растући 36 одсто 2021. године, достигла је 147 милијарди долара, чинећи 18,4 одсто укупне руске спољне трговине. Од тога је близу 18 одсто намирено у јуанима, пет пута више него 2014. године, док је део руског извоза фактурисаног у доларима опао на половину (са чак 80 одсто).
Само током јануара и фебруара 2022. трговина између две земље порасла је за 38,5 одсто, а прокламован циљ је да се билатерна робна размена подигне на 250 милијарди долара годишње до 2025.
Технолошка изолација
САД, подржане Европском унијом, Јапаном, Јужном Корејом и Тајваном, одсекле су руске купце не само од западне технологије. Поред тога, повлачењем са руског тржишта, моћне технолошке фирме попут Епла доприносе све већој технолошкој изолацији Русије, која ће наметнути озбиљне трошкове руској војсци и економији.
Русија је интензивирала напоре за развој домаће високотехнолошке индустрије и домаће компаније су успешно развиле нека решења, укључујући сервисе за слање порука, друштвене мреже и претраживаче, док је Москва постигла напредак и у развоју сопствених мобилних оперативних система и „рачунарства у облаку“. Међутим, у другим областима, као што су полупроводници и телекомуникациона опрема, земља остаје веома зависна од увоза.
Иако су обим и домет америчке контроле технологије против Русије без преседана, њихов дизајн био је инспирисан претходним мерама наметнутим кинеском технолошком гиганту Хуавеј, кога су 2020. САД одсекле од полупроводника, знатно редукујући пословање и профит те компаније.
Ипак, технолошка изолација Русије могла би додатно ојачати високотехнолошку сарадњу са Кином, посебно у области вештачке интелигенције, великих података, роботике, биотехнологије. Кина је највећи руски добављач полупроводника и потрошачке електронике, са потенцијалом да повећа извоз одређених технологија у Русију, укључујући мање софистициране чипове, рачунарство у облаку, као и рачунаре. Међутим, краткорочно и средњерочно, Пекинг остаје зависан од приступа западној технологији и тржиштима.
Однос Пекинга и Москве
Све до рата у Украјини могло се веровати да је потпуно „одвајање“ (decoupling) Запада од Кине и Русије мало вероватно и неразумно. Сада изгледа да су заједничка аверзија Кине и Русије према Западу и наратив о виктимизацији, који психолошки подстиче национализам обе земље, једноставно, превише моћни.
Два документа – заједнички кинеско-руски споразум о сарадњи, потписан 4. фебруара, и Извештај о раду, који је кинески премијер 5. марта 2022. доставио Националном народном конгресу – индикативни су.
Опсежна изјава о кинеско-руској сарадњи говори о „пријатељству између две државе које нема граница“ и садржи попис заједничких интереса, као и посвећеност економској сарадњи и регионалним и геостратешким амбицијама. Други документ представља оно што је до сада био годишњи кинески шаблонски рецепт за развој и просперитет. Међутим, дубоко повезивање са Русијом предвиђено првим документом, која је изолована драконским западним санкцијама (које би у наредним деценијама могле да униште њену економију), вероватно ће учинити тежим остваривање ових циљева.
С тим повезано је и питање да ли однос САД и Кине и даље може да буде ограничен на интензивну конкуренцију вођену интересима? Да ли Пекинг верује да би његови интереси били унапређени у свету подељеном у два ривалска блока, где је Кина повезана са Русијом против Запада? Кина је и даље зависна од Запада због инпута који подржавају њен технолошки напредак, а постепено удаљавање од Русије не мора да значи приближавање Западу, већ чување сопствених интереса.
Разлози за подршку
Брзина којом је Русија одсечена од светског финансијског система је упозорење и указује зашто кинески лидери толико очајнички желе да развију алтернативу хегемонији америчког долара. Пекинг је одбио да финансијски казни Русију и вероватно ће јој помоћи да ублажи ефекат санкција куповином нафте, гаса и пшенице.
Ипак, Си председава економијом која је много дубље испреплетена са светом од Путинове и има више тога да изгуби. Озбиљност западних санкција уведених Москви, укључујући одсецање Централне банке Русије из глобалног финансијског система, јесте без преседана. Имајући ово у виду, Пекинг ће учинити оно што најбоље ради: удвостручити своју дугорочну, инкременталну стратегију поновног заузимања Тајвана „свим средствима без рата“.
Према документу Канцеларије директора Националне обавештајне службе САД, Кина развија један од највећих нуклеарних потенцијала у историји, док ће Русија искористити сваку прилику да поткопа САД и њихове савезнике. Вагнер група и друге приватне компаније за обезбеђење блиске Кремљу проширују војни домет Москве у областима од Сирије до Малија. Кина ће остати највећа претња технолошкој конкурентности САД, јер Пекинг циља на кључне секторе и комерцијалну и војну технологију из америчких и савезничких компанија и институција.
Чини се да Вашингтон почиње да препознаје да снажне везе између Русије и Кине имају потенцијал да преобликују глобални поредак, како две државе желе да успоставе сфере утицаја у својим регионима. Процењује се да ће се односи две државе само продубљивати у наредним месецима, како Русија буде додатно изолована на међународном плану.
Сматра се да је Америка потцењивала дубину веза између Путина и Сија, те да би партнерство Русије и Кине могло да утиче на способност САД да пројектују утицај у источној Азији и Европи или да очувају глобални финансијски сyстем (Martin & Jacobs, 2022).
Напор земаља за партнерством убрзао се како се Путин суочио са изолацијом након 2014. и постепено превазилазио сумње у продају напредног оружја Кини. Ипак, оклевање Кине да се децидно стави на руску страну последица је и деценија потрошених на покушаје да се убеде европске елите да немају разлога да страхују од Кине у успону.
Чини се да ће Пекинг покушати да одржи јаке везе са Москвом, задржи ЕУ у својој економској орбити и избегне преливање санкција САД и ЕУ на Москву, истовремено спречавајући значајно погоршање односа са САД (Blanchette & Lin, 2022).
Интензивирање кинеских економских веза са Русијом кроз куповину више руске енергије и повећану употребу кинеског јуана за билатералне трансакције могло би да ослаби притисак на Русију услед западних санкција, што би наштетило односима Пекинга и Запада.
Чини се да је кинеска подршка противљењу Москве ширењу НАТО-а појачана у децембру 2021. и могуће да је повезана са проценом Сија да би рат могао више оштетити интересе ЕУ, САД и Русије него Кине. Све док се Пекинг суздржи од пружања директне војне помоћи Русији, он ће, у најбољем случају, трпети секундарне санкције Запада, док ће САД бити заокупљене Украјином и Русијом, скретајући пажњу са Индо-Пацифика.
Ипак, можда је главни фактор подршке Пекинга Москви привлачност партнерства са Русијом, с обзиром на неповољно безбедносно окружење. Наиме, односи са Вашингтоном, који је, поред осталог, оптужио Пекинг да су његове технолошке платформе постале пропагандно оруђе Путина у рату, погоршавају се, Брисел нагиње у правцу позиције САД, као и суседство, посебно Аустралија, и у мањој мери Јапан и Индија. Односи с Москвом, с друге стране, већ три деценије се побољшавају, уз усклађеност по питањима идеологије, безбедности, сајбер простора и глобалног управљања.
Без јачих сила на располагању, Си је можда направио прорачунату одлуку да би снажни односи с Москвом могли представљати најсигурнију опцију за Пекинг. Русија, поред подршке по питањима спорова око Тајвана и Јужнокинеског мора, могла би да понуди критичну линију спаса ако постоје покушаји Запада да се угрози проток виталне робе у Кину кроз Молучки мореуз.
Извор: Горан Николић oko.rts.rs
