Четвртак, 12 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Руска Ана Франк: Звала се Тања, писала је дневник и доживљела судбину коју не заслужује ниједно дијете

Журнал
Published: 24. август, 2022.
Share
SHARE

Скоро да и нема особе на свету које не зна ко је била Ана Франк и шта пише у њеном дневнику. Трагична судбина девојчице која је рат провела кријући се на тавану у Амстердаму пре него што је, заједно са породицом, откривена и послата у логор, дала је лице милионима безимених жртава и постала планетарно позната. А да ли сте чули за Тању Савичеву?

Иако сви знају за дневник Ане Франк постојао је још један, мање познат дечији запис о немачкој окупацији током Другог светског рата! Иако можда није тако детаљан као Анин, дневник Тање Савичеве није ништа мање дирљив! Он и данас служи као подсетник на страхоте које су проживљавали цивили у окупационим зонама током нацистичке инвазије.

Ово је њена прича…

Опсада Лењинграда

Татјана Николајевна Савичева била је совјетска девојчица. Њен живот пре рата није се много разликовао од живота милиона руске деце. Отац јој је умро кад је имала шест година, па јој је мајка остала сама са петоро деце — девојчицама Тањом, Евгенијом и Нином и дечацима Михаилом (Мишом) и Леонидом (Љоком).

Савичеви су планирали да лето 1941. проведу у селу, али их је напад на Совјетски Савез 22. јуна у томе спречио. Сви сем Мише, који је раније отишао, одлучили су да остану у Лењинграду. Управо овај поступак за породицу Савичев показаће се кобним.

Породица је помагала совјетску војску – Марија је шила униформе, Љока је радио као пројектант у министарству ратне морнарице, Жења у фабрици муниције, Нина на изградњи градске одбране, а ујаци Васја и Љоша у противваздушној одбрани. Тања је, када јој је било само 11 година, копала ровове.

Неколико дана након што се Нина једноставно није вратила са посла, мајка је Тањи дала сестрину свеску. Њу је девојчица користила да започне мали дневник. Раније, Тања је имала прави, обимнији дневник, али га је спалила када ничега другог није било за огрев.

Незамислива трагедија

Сваки дан, Тањина сестра Јевгенија устајала је пре зоре. Ходала је неколико километара до фабрике у којој је производила нагазне мине радећи у две смене. Сем тога, донирала је крв. Услед свега тога, тело јој је ослабило, па је умрла у фабрици 28. децембра 1941. године.

Kратки записи које је Тања направила у свом дневнику показују сав хорор са којим се сусрела почев од тог дана:

“Жења је умрла 28. децембра у подне 1941.

Бака је умрла 25. јануара у 13 часова 1942.

Љока је умро 17. марта у 5 ујутру 1942.

Ујак Васја је умро 13. априла у 2 часа после поноћи 1942.

Ујак Љоша је умро 10. маја у 16 часова 1942.

Мајка је умрла 13. маја у 7:30 ујутру 1942.

Савичеви су умрли. Сви су умрли. Тања је остала сама.”

Августа 1942, Тања је постала једна од 140 деце спашених из Лењинграда и доведених у село Kрасни Бор. Била је потпуно сама, изгладнела и евидентно у стању шока. Мало је говорила и још мање јела иако јој је то било преко потребно.

Анастасија Kарпова, учитељица у тамошњем сиротишту, послала је писмо Тањином брату Михаилу, у том моменту њеном једином живом сроднику: “Тања је жива, али не изгледа здраво. Доктор који ју је посетио каже да је веома болесна. Потребни су јој одмор, посебна нега, добра исхрана, боље окружење и, пре свега, мајчинска брига”.

Маја 1944, услед погоршања стања, Тања је послата у болницу у селу Шатки, где је умрла месец дана касније, 1. јула, услед цревне туберкулозе.

Од свих Савичева рат су преживели само Нина и Михаил. Они су се вратили у Лењинград након 1945. и у остацима свог дома пронашли Тањин дневник. Михаил је за време рата био у селу, а Нина се није вратила кући не зато што је умрла, како је породица мислила, већ зато што је, као узорна радница, хитно пребачена до Ладошког језера и евакуисана.

Сећање на Тању и њен кратки живот и данас се чува у Русији. Данас је оригинал њеног дневика изложен у Лењинградском историјском музеју, а једина копија на Спомен гробљу Пискарјовскоје. Маја 1972, откривен је споменик Тањи Савичевој у Шаткију који је касније проширен на меморијални комплекс. Астероид откривен 1960. назван је “2127 Тања”.

Иако много мање позната од приче Ане Франк, судбина Тање Савичеве била је позната и на нашим просторима. Мика Антић је написао прозу “Један изгубљени рандеву” инспирисан њеним дневником: “У Лењинграду је пролеће, мила моја. Ускоро почињу беле ноћи, мостови се отварају као руке уперене у небо… Чекао сам вас синоћ на Фонтанки, пре три дана тражио сам вас сав луд од Ладоге до Финског залива, јурио сам покрај Неве таксијем осамдесет километара. А ви сте умрли. Ово је мој изгубљени рандеву.”

Извор: Историјски забавник

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Овогодишња суша у Европи најтежа у посљедњих пола вијека
Next Article Њемачка, Хладни рат и тероризам

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Београђанин до 2030. године на челу бечке Опере

Државни секретар за културу владе Аустрије Андреа Мајер продужила је уговор директору бечке Опере Богдану…

By Журнал

Енигма Душкове „плаве торбе“, (не) постоји, иако (ни) је (по) слата милу?!

Зар опет морам(о) о Душку или Ди Кеју? Изнуђено! На његово инсистирање или истрајно петогодишње…

By Журнал

Цијене на Црногорском приморју: Смјештај и услуге скупљи до 20 одсто, најјефтинија барска ривијера

Туристе ће ове сезоне на Црногорском приморју дочекати већ цијене смјештаја и услуга до 20…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Зечевизија – Двојник милиона

By Журнал
КултураМозаик

Његошево писмо Османпаши

By Журнал
Култура

Други век Бертолта Брехта: Дужина кашике

By Журнал
ДруштвоКултураСТАВ

Џонатан Хејд: Забранимо телефоне у школама

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?