Пише: Дан/ Живана Јањушевић
Комплетан опус Драгана Радуловића, његове ТВ емисије и поезија, обогатили су, сматра Ршумовић, стваралаштво за дјецу, нарочито његовим документаристичким приступом. Ршумовић је доживљавао Драгана као свог литерарног, али и духовног брата, пријатеља, с којим се истински разумијевао
Манифестација „Дани Драгана Радуловића“ завршена је прексиноћ у Народној библиотеци „Радосав Љумовић“ гостовањем чувеног писца за дјецу, телевизијског и позоришног аутора Љубивоја Ршумовића. Како и доликује аутору који седам деценија пише за дјецу и одрасле, а који се може похвалити да је његова пјесма проглашена химном, једногласно и заједно с публиком и млађим колегом Гораном Радојичићем, стојећи је одрецитовао пјесму „Деца су украс света“.
На почетку разговора с Радојичићем подијелио је Ршумовић сјећања на вријеме проведено с Драганом Радуловићем. Упознао се с њим као новинар Радио Београда који је дошао у Црну Гору да интервјуише вајара Мија Мијушковића. Ршумовић је доживљавао Драгана као свог литерарног, али и духовног брата, пријатеља, с којим се истински разумијевао.
Комплетан опус Драгана Радуловића, његове ТВ емисије и поезија, обогатили су, сматра Ршумовић, стваралаштво за дјецу, нарочито његовим документаристичким приступом. Осврнуо се и на књиге „Лирски покер“ и „Петорица из српског“, гдје су били коаутори са Мошом Одаловићем, Душком Трифуновићем и Добрицом Ерићем.
– На полеђини књиге „Лирски покер“ написао сам да је то пјесничка игра која је прерасла у опасно свједочанство о времену – рекао је Ршумовић, додајући да се из епистоларне лирике родио документ о емотивном напору једне генерације да спаси душу пред општим злом 1990-их година.
Те пјесме, каже Ршумовић, биле су и утјеха пред надолазећим злом које је све почело да обавија. Поред говора о ове двије књиге, Ршумовић је с посебном емоцијом говорио и о својим књигама за дјецу, присјећајући се својих првих збирки, а посебно дирљиво о свом одрастању и првим књижевним искуствима, као и сазнањима свијета. До њих је долазио слушајући приче, епске пјесме уз гусле својих дједова, разговоре старијих, рјешавајући загонетке и мозгалице које су им као дјеци задавали, играјући се различитих игара, смишљајући их, рукотворећи играчке. Све то је, судећи по реакцији најмлађих, доживљено као нешто скоро, па немогуће. Но, читајући своје најновије стихове за најмлађе, Ршумовић је доказао да разумије суштину проблема и данашње дјеце.
– Нерадо дајем пјесме у штампу, а имам их за неколико књига. Све нешто чекам нека боља времена. Сад сам више окренут младим људима, дјеци поготово – каже Ршумовић, који сваки дан напише по неколико строфа.
Ршумовић је читао поезију коју је писао за дјецу, али и пјесме за одрасле, посебно издвајајући стихове из збирке „Крушна мрва“ у којој је сабрао поетске посвете Стевану Раичковићу, Десанки Максимовић, Радовану Поповићу, Драгану Радуловићу…
Пред завршетак, мало изненађење великом пјеснику приредила су дјеца из Едукативног центра „Пчелица“ која су му одрецитовала његову пјесму „Десет љутих гусара“. А, како је објаснио Ршумовић, пјесма, коју је Душко Радовић „поручио“ за „Полетарац“, настала је на основу приче Агате Кристи – „Десет малих црнаца“. Но вече није ту завршило, већ се наставило дружењем Ршумовића са свима који су хтјели да им он потпише књигу.
Извор: Дан
