Темом из наслова баве се многобројни борци и боркиње како из владиног тако и из невладиног сектора. Њихове борбе подржане су и буџетом и позамашним новчаним грантовима који стижу из иностранства
Због тога је писање о овој теми веома осетљиво.
Ипак се усуђујем констатовати да су и трудови боркиња и залагања бораца и резултати њихових спонзора на пољу родне равноправности остали у сјенци једног примјера из праксе.
Пракса често пронађе пречицу и теорију остави далеко иза себе. Пракса помаже чак и историји да пречицом дође до својих скривених страница.
Примјер који афирмише родну равноправност и родно сензитивни језик стиже нам из кулоарског разговора два адвоката.
У једном Црногорском суду током поступка утврђивања повреде родне равноправности и непримењивања родно сензитивног језика између адвоката супростављених странки одвијао се следећи разговор.
– Уважена колегинице адвокатице да ли сте добили мој приговор у предмету неуважавања родне равроправности и непримењивања родно сензитивног језика према вашој клијенткињи.
– Да стигао ми је и ваш приговор али и експертиза лекторкиње коју ћу приложити као доказ у поступку. Експертиза лекторкиње иде у прилог моје тужиље, која је као што знате угледна академкиња и редовна чланица наше највеће научно умјетничке институције. Експертиза јасно указује ем да је мојој клијенткињи нанијета увреда и неправда ем да су нетолерантност, егоцентричност и ароганција присутни у високим интелектуалним круговима нашег друштва. Очекујем брзу пресуду у корист академкиње.
– Драга колегинице адвокатице можемо ли да направимо медијацију у том предмету, да позовемо странке, ја свог клијента доктора редовног професора академика, а ви своју докторицу редовну професорицу академкињу и да изгладимо ствар мимо суда. Да избјегнемо јавност. Да не дижемо велику прашину у вези нечијих међусобних ословљавања.
– Не. Ово је исувише далеко отишло. Ово се мора окончати на суду. Школски уџбеници морају бити написани на родно сензитивном језику. Ословљавања у службеним просторијама морају бити родно сензитивна. Кад суд донесе пресуду друштво ће кренути напријед.
– Друштво је већ било напријед.
– Објасните.
– Колегинице адвокатице ни ја нијесам сједио скрштених руку. Прибавио сам експертизу наше познате етнолошкиње. Експертиза је врло интересантна. Хоћете ли да вам је прочитам
– Што да не. Немам ништа против.
– Колегинице адвокатице у традиционалној Црној Гори прије више од сто година и за женски и за мушки полни орган користио се родно сензитивни израз. По извештају моје етнолошкиње полно обиљежје жене називало се ВРСНИЦА (примјер у језику – Покриј ту врсницу да ти се не прелади). Мушко полно обиљежје називало се ВРШЊАК (примјер у језику – Како те синоћ послужио вршњак). Црна Гора је дакле користила родно сензитивни језик у пуном капацитету 100 година прије регистрација невладиних организација и усвајања Европске агенде за родну равноправност. Поремећаје на пољу родне равноправности произвео је наш законодавни систем.
– На који начин?
– Приликом проширења права ЛГБТ популације на што нас је обавезивала Европска агенда Црногорска скупштина је законским одредбама омогућила Врсници и Вршњаку да замијене своја мјеста и своје улоге у јавном животу. Вршњак је могао постати млађи од свог правог вршњака а врсница млађа од своје праве врснице .
– Не разумијем.
– Закон је омогућио претварања вршњака у врсницу и претварање врснице у вршњака. Пружио им је шансу да крену изпочетка. Усвојени закон је омогућио прелазак у нови пол и нови родносензитивни језик, у нову поларизацију полова, у нова ословљавања и нова обраћања.
– Будите прецизни. Објасните ми какве то везе има са нашом тужбом.
-Има итекако. Једноставним медицинским захватом вршњак се сада може преобратити у врсницу а врсница у вршњака. И све то се обавља о трошку наших пореских обвезника. Ако нијесте знали још прије десет година Министарство здравља Црне Горе донијело је правилник о имплементацији Акционог плана за Црну Гору у Европи. Закон о здравственом осигурању допуњен је одредбом по којој цитирам „промјена пола осигураног лица иде на терет средстава обавезног здравственог осигурања“. Мислим да су у конкретном случају и нови закон и старо обичајно право на нашој страни и да бисте због тога требали повући тужбу.
– Зашто ?
-Зато што је мој клијент имао увид у медицински картон по коме је врсница ваше клијенткиње првобитно била његов вршњак који се медицинском интервенцијом претворио у њену врсницу. Не би било згодно да се ствари које су довеле у забуну мог клијента приликом обраћања вашој клијентици преко доказних радњи пробију до ушију јавности. Кренуће медијски линч и чаршијска наклапања. Заборавиће се на женски и мушки облик именице и на родну равноправност.
– Значи ли то да ће уз извјештај ваше етнолошкиње и медицински картон моје академкиње бити дио доказа?
-Тачно тако.
– Хммм размотрићемо нове околности. Послије консултација са својом клијенткињом даћу вам одговор на ваш предлог за медијацију. Можда сте у праву. Не треба дизати велику прашину у јавности.
– Само да знате колегинице адвокатице ја ништа не замјерам вашој клијенткињи уваженој академкињи. Ако људи мијењају националност, културу, језик, партијску припадност без икаквог комплекса и све то уз помоћ и подршку државе и још бивају за то награђени каријером, зашто по истом принципу не би особе мијењале и свој пол.
– Слажем се са вама. Јавићу вам за медијацију. Довиђења колега.
-Довиђења колегинице.
Ранко Рајковић
