Који ли је паметњаковић написао овај имејл? Ако је човек, а Гардијан помиње извршног директора Матијаса Депфнера, који је рекао да ће то убудуће бити „чисто дигитална медијска компанија”, онда тај није био сасвим свој, док је куцкао по тастатури. Да га није заробила АИ и узела као таоца?
Легенда каже овако. Планирајући да направи утицајни српски таблоид, Славко Ћурувија је једног од својих најближих сарадника послао на аеродром у Франкфурт. Задатак није био сложен. Колега је купио све новине које је нашао на киоску, а како је то једна од најпрометнијих зрачних лука на свету, донео је у Београд Ћурувији на сто огроман пакет: товар дневних новина који из целог света путује авионима како би се појавио ујутру или током дана у Франкфурту.
Ћурувија је знао да је топла вода давно откривена, па није било потребе да тражи нову формулу. Довољно је било да укључи бојлер. Зашто би смишљао садржај и дизајн будућег утицајног дневног листа који ће да уздрма Слобу и повећа Славкову моћ. Требало је само применити светску памет. Посао је, заправо, био једноставан. Чим је угледао немачки „Билд”, одмах су се препознали. Огроман формат, величине фото-тапета, убитачни наслови, кратки текстови, велике фотографије. Било је потребно само смислити ново име, што мајсторима окупљеним око Ћурувије није било нарочито тешко. Тако је настао „Дневни телеграф”, савршена копија најпродаванијег и најутицајнијег таблоида у свету, поред британског „Сана”. Славко је смислио да дода и Тиркетову колумну на насловној страни, али имајући у виду да је Богдан Тирнанић умео да се распише, постојала је опасност да окупира читаве новине. Ћурувија му је зато уградио новинарски АБС, кочиони систем који ће га зауставити на једној шлајфни. Како је убедио Тиркета да пише минијатуре и то сваки дан? Лако, пара врти где бургија неће.
Могуће је да неки од поменутих детаља нису веродостојни, јер се прича о упаду „Билда” међу Србе, под кодним именом „Дневни телеграф” ширила по кафанама и попримала различите форме, нарочито ако је била заливена лошим шприцером.
Да је правде и да је жив, како би Славко Ћурувија реаговао када би чуо да менаџмент компаније Аксел Шпрингер, власник и издавач „Билда”, намерава да отпусти одређене уреднике и замени их вештачком интелигенцијом (АИ), у склопу програма уштеде од 100 милиона евра. Менаџмент компаније ову информацију саопштио је особљу путем имејла. Могу да претпоставим Ћурувијину реакцију. Црк’о би од смеха! Менаџмент једног од највећих издавача на свету сматра да одређени уредници, заменици уредника, радници за производњу штампе, лектори и уредници фотографије „Билда” неће више постојати у данашњем облику.
Који ли је паметњаковић написао овај имејл? Ако је човек, а Гардијан помиње извршног директора Матијаса Депфнера, који је рекао да ће то убудуће бити „чисто дигитална медијска компанија”, онда тај није био сасвим свој, док је куцкао по тастатури. Да га није заробила АИ и узела као таоца?
Наравно да свака компанија има право да се самоубије, не би било први пут, али ко ће читати славни „Билд” кога уређује и за кога пише вештачка интелигенција? Не искључујем могућност да је тренутно уредништво и новинарски састав „Билда” већ роботизован, јер да су и они при себи, ангажовали би скупе немачке адвокате и лако испразнили касу издавача који им у писменој форми најављује да ће попримити други облик. Или су у све њих већ ушли осми путници и почели да их редизајнирају изнутра.
Издавачи и компаније увелико кокетирају са тим шифрованим интелигентним караконџулама који штанцују текстове, али њихов коначни производ, дакле текст, углавом је микс уобичајених фраза из оазе политичке коректности, обогаћене стилом српске водитељске књижевности. Уколико се не ради о сувопарним пословним вестима и резултатима Бундес лиге. Дакле, да заспиш од досаде. Како то да нисам видео реакције „Билдових” новинарских и уредничких громада који су у стању да исцеде највеће светске босове и сав тај сок излију на велики формат, претварајући хартију у Шварцвалд торту, коју једу милиони читалаца широм света? Ако се већ најављује парастос штампаним издањима, дигитална стратосфера је ваљда слободна за упијање речи са екрана, с различитим бојама и укусима.
Та вештачка интелигенција, накљукана подацима некаквим системом алгоритама, одавно прети да ће шутнути новинаре и преузети им послове, што за неке појединце и неће бити нарочита штета. Међутим, неки од њених створитеља из Силицијумске долине већ су објавили мораторијум на њено даље усавршавање, уплашени да ће ускоро шутнути и њих, преузимајући им послове и милијарде. Потом ће да се поиграју са нуклеарним коферима у које су се већ уселили. Мада, та АИ је већ показала извесне слабости. Неки тип из „Њујорк тајмса”, очигледно познаје женску душу, ћаскао је, односно четовао са дотичном, па се она толико затрескала у њега да се колега вероватно са носталгијом сетио писаће машине. Можда је тужи за узнемиравање. Не писаћу, већ вештачки интелигентну цуру.
Ту долазимо до закључка. Госпођица АИ је ништа друго до „гугл плус”, савршени трезор података који сваком новинарском мајстору црног појаса, девети дан, може да послужи како се он не би смарао претраживањем по дигиталном свемиру или губио драгоцено време скидајући интервју с диктафона. Од тога хоће да заболе леђа. У том грму лежи зец. Ма колико АИ била сувопарна, ради нон-стоп, не тражи плату, не иде на одмор, не зановета, не бежи у кафиће током радног времена, у редакцији не пуши и не држи ноге на столу, тако да је идеална за власнике медија широм света. Они ионако не читају новине. Као онај тип који одређује облике живота будуће редакције „Билда”. Уштедеће 100 милиона евра, добиће за то бонус, купиће јахту, а Немци ће да читају роботе.
И већина домаћих редакција доживљавају сличну судбину. Дакле, већ су у далекој будућности. Колеге седе затворени у стерилним просторијама, буље у екране и преписују једни друге, а врхунац дриблинга је када назову нечијег пи-ара, углавном неписменог, како би добили сувопарну изјаву неког од партијских шегрта. Вероватно одговор саставља дотична, вештачки интелигентна справа. Не требају више ни сјајни фото-репортери који у секунди лове детаљ, траже бору више на челу, капљицу зноја, траг осмеха или ноћне море… Уз помоћ програма, АИ може да било кога, представи као да је било ко, лепшег или ружнијег по потреби уредника, који неће припадати људском роду.
Сабор дијаспоре осудио терор Куртија над Србима и подржао Вучића и…
Ко год се запита, а где су ту људи, није погрешио. Готово да их нема. Јер, да је другачије, онај тип који роботизује „Билд”, већ би био на бироу за незапослене или би неком фрајеру из редакције доносио доручак. Ако победи онај први, а хоће, чека нас инвазија новинарских осмих путника.
Александар Апостоловски
Извор: Политика
