Koji li je pametnjaković napisao ovaj imejl? Ako je čovek, a Gardijan pominje izvršnog direktora Matijasa Depfnera, koji je rekao da će to ubuduće biti „čisto digitalna medijska kompanija”, onda taj nije bio sasvim svoj, dok je kuckao po tastaturi. Da ga nije zarobila AI i uzela kao taoca?
Legenda kaže ovako. Planirajući da napravi uticajni srpski tabloid, Slavko Ćuruvija je jednog od svojih najbližih saradnika poslao na aerodrom u Frankfurt. Zadatak nije bio složen. Kolega je kupio sve novine koje je našao na kiosku, a kako je to jedna od najprometnijih zračnih luka na svetu, doneo je u Beograd Ćuruviji na sto ogroman paket: tovar dnevnih novina koji iz celog sveta putuje avionima kako bi se pojavio ujutru ili tokom dana u Frankfurtu.
Ćuruvija je znao da je topla voda davno otkrivena, pa nije bilo potrebe da traži novu formulu. Dovoljno je bilo da uključi bojler. Zašto bi smišljao sadržaj i dizajn budućeg uticajnog dnevnog lista koji će da uzdrma Slobu i poveća Slavkovu moć. Trebalo je samo primeniti svetsku pamet. Posao je, zapravo, bio jednostavan. Čim je ugledao nemački „Bild”, odmah su se prepoznali. Ogroman format, veličine foto-tapeta, ubitačni naslovi, kratki tekstovi, velike fotografije. Bilo je potrebno samo smisliti novo ime, što majstorima okupljenim oko Ćuruvije nije bilo naročito teško. Tako je nastao „Dnevni telegraf”, savršena kopija najprodavanijeg i najuticajnijeg tabloida u svetu, pored britanskog „Sana”. Slavko je smislio da doda i Tirketovu kolumnu na naslovnoj strani, ali imajući u vidu da je Bogdan Tirnanić umeo da se raspiše, postojala je opasnost da okupira čitave novine. Ćuruvija mu je zato ugradio novinarski ABS, kočioni sistem koji će ga zaustaviti na jednoj šlajfni. Kako je ubedio Tirketa da piše minijature i to svaki dan? Lako, para vrti gde burgija neće.
Moguće je da neki od pomenutih detalja nisu verodostojni, jer se priča o upadu „Bilda” među Srbe, pod kodnim imenom „Dnevni telegraf” širila po kafanama i poprimala različite forme, naročito ako je bila zalivena lošim špricerom.
Da je pravde i da je živ, kako bi Slavko Ćuruvija reagovao kada bi čuo da menadžment kompanije Aksel Špringer, vlasnik i izdavač „Bilda”, namerava da otpusti određene urednike i zameni ih veštačkom inteligencijom (AI), u sklopu programa uštede od 100 miliona evra. Menadžment kompanije ovu informaciju saopštio je osoblju putem imejla. Mogu da pretpostavim Ćuruvijinu reakciju. Crk’o bi od smeha! Menadžment jednog od najvećih izdavača na svetu smatra da određeni urednici, zamenici urednika, radnici za proizvodnju štampe, lektori i urednici fotografije „Bilda” neće više postojati u današnjem obliku.
Koji li je pametnjaković napisao ovaj imejl? Ako je čovek, a Gardijan pominje izvršnog direktora Matijasa Depfnera, koji je rekao da će to ubuduće biti „čisto digitalna medijska kompanija”, onda taj nije bio sasvim svoj, dok je kuckao po tastaturi. Da ga nije zarobila AI i uzela kao taoca?
Naravno da svaka kompanija ima pravo da se samoubije, ne bi bilo prvi put, ali ko će čitati slavni „Bild” koga uređuje i za koga piše veštačka inteligencija? Ne isključujem mogućnost da je trenutno uredništvo i novinarski sastav „Bilda” već robotizovan, jer da su i oni pri sebi, angažovali bi skupe nemačke advokate i lako ispraznili kasu izdavača koji im u pismenoj formi najavljuje da će poprimiti drugi oblik. Ili su u sve njih već ušli osmi putnici i počeli da ih redizajniraju iznutra.
Izdavači i kompanije uveliko koketiraju sa tim šifrovanim inteligentnim karakondžulama koji štancuju tekstove, ali njihov konačni proizvod, dakle tekst, uglavom je miks uobičajenih fraza iz oaze političke korektnosti, obogaćene stilom srpske voditeljske književnosti. Ukoliko se ne radi o suvoparnim poslovnim vestima i rezultatima Bundes lige. Dakle, da zaspiš od dosade. Kako to da nisam video reakcije „Bildovih” novinarskih i uredničkih gromada koji su u stanju da iscede najveće svetske bosove i sav taj sok izliju na veliki format, pretvarajući hartiju u Švarcvald tortu, koju jedu milioni čitalaca širom sveta? Ako se već najavljuje parastos štampanim izdanjima, digitalna stratosfera je valjda slobodna za upijanje reči sa ekrana, s različitim bojama i ukusima.
Ta veštačka inteligencija, nakljukana podacima nekakvim sistemom algoritama, odavno preti da će šutnuti novinare i preuzeti im poslove, što za neke pojedince i neće biti naročita šteta. Međutim, neki od njenih stvoritelja iz Silicijumske doline već su objavili moratorijum na njeno dalje usavršavanje, uplašeni da će uskoro šutnuti i njih, preuzimajući im poslove i milijarde. Potom će da se poigraju sa nuklearnim koferima u koje su se već uselili. Mada, ta AI je već pokazala izvesne slabosti. Neki tip iz „Njujork tajmsa”, očigledno poznaje žensku dušu, ćaskao je, odnosno četovao sa dotičnom, pa se ona toliko zatreskala u njega da se kolega verovatno sa nostalgijom setio pisaće mašine. Možda je tuži za uznemiravanje. Ne pisaću, već veštački inteligentnu curu.
Tu dolazimo do zaključka. Gospođica AI je ništa drugo do „gugl plus”, savršeni trezor podataka koji svakom novinarskom majstoru crnog pojasa, deveti dan, može da posluži kako se on ne bi smarao pretraživanjem po digitalnom svemiru ili gubio dragoceno vreme skidajući intervju s diktafona. Od toga hoće da zabole leđa. U tom grmu leži zec. Ma koliko AI bila suvoparna, radi non-stop, ne traži platu, ne ide na odmor, ne zanoveta, ne beži u kafiće tokom radnog vremena, u redakciji ne puši i ne drži noge na stolu, tako da je idealna za vlasnike medija širom sveta. Oni ionako ne čitaju novine. Kao onaj tip koji određuje oblike života buduće redakcije „Bilda”. Uštedeće 100 miliona evra, dobiće za to bonus, kupiće jahtu, a Nemci će da čitaju robote.
I većina domaćih redakcija doživljavaju sličnu sudbinu. Dakle, već su u dalekoj budućnosti. Kolege sede zatvoreni u sterilnim prostorijama, bulje u ekrane i prepisuju jedni druge, a vrhunac driblinga je kada nazovu nečijeg pi-ara, uglavnom nepismenog, kako bi dobili suvoparnu izjavu nekog od partijskih šegrta. Verovatno odgovor sastavlja dotična, veštački inteligentna sprava. Ne trebaju više ni sjajni foto-reporteri koji u sekundi love detalj, traže boru više na čelu, kapljicu znoja, trag osmeha ili noćne more… Uz pomoć programa, AI može da bilo koga, predstavi kao da je bilo ko, lepšeg ili ružnijeg po potrebi urednika, koji neće pripadati ljudskom rodu.
Sabor dijaspore osudio teror Kurtija nad Srbima i podržao Vučića i…
Ko god se zapita, a gde su tu ljudi, nije pogrešio. Gotovo da ih nema. Jer, da je drugačije, onaj tip koji robotizuje „Bild”, već bi bio na birou za nezaposlene ili bi nekom frajeru iz redakcije donosio doručak. Ako pobedi onaj prvi, a hoće, čeka nas invazija novinarskih osmih putnika.
Aleksandar Apostolovski
Izvor: Politika
