Ogledalo statistike su podaci o razmeni druge strane u odnosu na zvanične svake pojedinačne zemlje. Ovi podaci mogu značajno da odstupaju od zvaničnih podataka jer se kroz transferne cene ispumpava profit iz određene zemlje i transferiše u drugu.
Piše: Miroslav Zdravković/Makroekonomija
STO prikuplja sve podatke koje prijavljuju države te rekonstruiše robnu razmenu zemalja koje joj ne dostavljaju podatke, i najčešće su to zemlje u Africi i u Aziji, kao i ratom pogođena područja (Sirija, Libija, Avganistan…).
Rusija je, prema ovim podacima, u 2022. povećala vrednost robnog izvoza za 14,8%, sa 492,3 na 565,2 milijarde dolara, uvoz je smanjila za 33,8%, sa 293,5 na 194,4 milijarde dolara te je povećala suficit u robnoj razmeni za 86,5%, sa 198,8 na 370,8 milijardi dolara.
Ukupna vrednost izvoza povećana je za 72,9 milijardi dolara.
Samo rast izvoza u Kinu za 36 milijardi dolara (sa 78,1 na 114,1) dovoljan je da objasni polovinu rasta izvoza Rusije.
Indija je povećala uvoz iz Rusije za 31,9 milijardi dolara (sa 8,7 na 40,6) pa zajedno sa Kinom objašnjava gotovo u celini rast izvoza Rusije.
Turska je treća po rastu vrednosti uvoza iz Rusije i to za 30,9 milijardi dolara sa 29 na 59,9 milijardi), te je ona kompenzirala značajan deo pada izvoza Rusije u razvijene zemlje.
Zajedno, ove tri zemlje učestvovale su sa tačno 38% u ukupnom izvozu Rusije u 2022. godini (214,4 od 565,2 milijardi dolara).
Suficit od 370,8 milijardi dolara, u jednoj godini, veći je od vrednosti zaplenjenih deviznih rezervi Rusije, akumuliranih kroz mnogo godina.
Ranija rekordna vrednost izvoza bila je u 2013. u iznosu od 524,8 milijardi dolara i ona je gotovo prepolovljena do 2016. na 285,5 milijardi dolara.
I sada su cene primarnih proizvoda u oštrom padu, nakon rasta u 2021. i u 2022. godini, i to će uticati da se vrednost izvoza Rusije značajno smanji u 2023.
