Ko popularizuje kriptovalute?

Kriptovalute su stvorile veliku pometnju i uzbuđenje u svetu finansija i novca. Teško je shvatiti koliko je ovo uzbuđenje zaista izazvano nadama, planovima ili strahovima onih koji su profesionalno povezani sa finansijskim svetom, a koliko je je ono rezultat svesnog rasplamsavanja strasti. Pogledajmo nepristrano problem. Saglasno poslednjim podacima u svetu je do danas (2017) zabeleženo postojanje oko dve hiljade kriptovaluta. Kapitalizacija sto najrasprostranjenijih valuta iznosi, prema mišljenju stručnjaka, oko 30-35 milijardi dolara (početkom maja 2017). Poređenja radi: tržišna kapitalizacija poznate kompanije Gugl prošle godine je dostigla nivo od 400 milijardi dolara.

Približno 2/3 ovog iznosa pripada bitkoinu. Prema tome, kapitalizacija Gugla dvadeset puta premašuje ukupnu vrednost „moneta“ najraširenije digitalne valute – bitkoina. A evo još jednog poređenja.

Svakodnevni obrt vodećih kriptovaluta na svim tržištima meri se desetinama miliona dolara, a svakodnevni promet na svetskom valutnom tržištu se procenjuje na 4 triliona dolara. Kako kažu – „osetite razliku“. Čak i takva kriptovaluta kao što je bitkoin, izgleda poput „mirkoba“ na fonu današnjih „slonova“ (pod poslednjim podrazumevamo valute koje emituju vodeće svetske kompanije i banke, akcije i obligacije, derivate itd). Postoji nekoliko verzija zbog čega „mikrobu“, kriptovaluti, sredstva informisanja danas posvećuju pažnju veću nego, na primer, nekim rezervnim valutama ili kompanijama-gigantima na berzi.

Svetska i ruska sredstava informisanja prepuna su novosti i članaka o kriptovalutama. Ipak, 99% tekstova posvećeno je ovim ili onim tehničkim aspektima problema. Vrlo retko autori postavljaju pitanje: cui prodest? To jest: ko od toga ima korist? U čijem je interesu da se toliko piše o kriptovalutama?

Na primer, neki autori pretpostavljaju da su kriptovalute projekat američkih specijalnih službi. A kriptovalute su Amerikancima potrebne da bi finansirali subverzivnu delatnost u drugim zemljama. A, takođe, i za podršku kultivisanog terorizma (tipa ISIL). Slažem se da širenje kriptovaluta u svetu podržavaju američke obaveštajne službe (o tome ću niže više reći). Ali vezrija da su „beneficijenti“ kriptovaluta same specijalne službe nije ubedljiva. Finansiranje podrivačke i terorističke delatnosti, kako mi se čini, uspešno se ostvaruje i pomoću „finansijskog instrumenta“ koji se odavno dokazao – „keša“.

Još jedna verzija je povezana sa interesima „gospodara novca“ – glavnih akcionara Federalnih rezervi SAD koje su, zapravo, privatna korporacija za proizvodnju univerzalnog proizvoda pod nazivom „SAD dolar“. Kriptovalute, po mišljenjeu pristalica ove verzije, puštaju se opticaj u celom svetu izuzev u SAD; u Americi je strogo zabranjeno korišćenj kriptovaluta (tekst je pisan 2017. – šta se u međuvremenu dogodilo, a što V. Katasonov nagoveštava pri kraju ovog članka, pogledajte OVDE, prim.prev). Kriptovalute, kao i svaki alternativni novac i novčani surogati, podrivaju monopol banaka (centralnih i komrecijalnih) u emisiji tradicionalnog novca (gotovinskog i bezgotovinskog) i narušavaju novčani promet svih zemlja izvan granica SAD. Rušnje novčanih sistema zemalja sveta uz pomoć virusa „kriptovalute“, dovešće do toga da Federalne rezerve SAD postanu jedini emisioni centar u svetu. Posle sprovođenja operacije pod nazivom „čišćenje novčanih sistema“ po nalogu „gospodara novca“ virus zvani „kriptovaluta“ biće uništen. Dolar SAD postaće apsolutni hegemon u svetu, „gospodari novca“ će se pretvoriti u „gospodare sveta“.

Jedna od osnovnih verzija svodi se na to da će „mirkob“ (ili „virus“) vremenom izrasti u „slona“. Iz ove, opet, nastaje nekoliko verzija. Jedna od njih govori da će „mikrob“ biti „prirodan način funkcionisanja“. Nešto slično darvinističkoj evolucionoj teoriji samo ovog puta primenjenoj ne na živa bića, već na novac. Prirodnost procesa razvoja zasniva se na tome što su, navodno, kriptovalute – „narodni novac“. Njih može da stvori i emituje svaki čovek. Vremenom, kada „ideja ovlada masama“ u proces stvaranja „narodnog novca“ uključiće se milioni „kreativnih“ ličnosti.

„Narodni novac“ će imati neosporno preimućstvo nad običnim novcem koji emituju banke (centralne i komercijalne), jer će ljudi moći da se snađu i bez banaka, koje su svima odavno „dosadile“. I više od toga, proces „bekstva“ ljudi iz običnog novca u digitalni („narodni“) biće ubrzan time što „gospodari novca“ (svetski bankari) planiraju da konačno i zauvek oslobode društvo od gotovine i sve uteraju u bezgotovinsku sferu.

Ljudi odlično shvataju da „emancipacija“ od paprinog novca koju reklamiraju „gospodari novca“ prikriva istinske ciljeve – izgradnju elektronsko-bankaraskog konclogora. I neki od njih, sa uzdahom olakšanja, govore sebi: „Hvala Bogu, imamo alternativu u obliku kriptovalute“. Ljudi računaju da će uspeti da izbegnu elektronsko-bankarski konclogor, odlaskom u mrežni svet digitalnog novca. I što energičnije i bezočnije bankari budu uništavali i zabranjivali svet gotovog novca, brže će krpitovalute potiskivati svet bankarskog novca, zajedno sa njegovim „gospodarima“ – bankarima. Na taj način odigraće se ne samo „prirodna evolucija“ privatnog digitalnog novca, već će istovremeno teći i evolucija čitavog društva, njegovo kretanje od „novčanog kapitalizma“ (koji je stvoren posle buržoaskih revolucija) u neki novi model društva, koji će biti pravedniji i demokratskiji. „Narodni“, digitalni novac će pomoći da se izgradi socijalizam, ali ne na osnovama „diktature proletarijata“, već na osnovu dobrovoljne kooperacije slobodnih ljudi.

Avaj, postoje, međutim, i druge ne toliko prijatne i umirujuće verzije. Prema jednoj od njih, glavni „beneficijenti“ kriptovaluta će postati upravo današnji „gospodari novca“. A zašto stvaraju sebi konkurenciju u obliku alternativnog novca? Zar su uzalud tokom nekoliko stoleća gradili bankarski sistem i borili se za monopol nad emisijom novca? Zar nisu oni uništili različiti oblike alternativnog novca koje su pretile da podriju taj monopol? Tokom poslednjeg stoleća broj pokušaja stvaranja alternativnog novca u svetu broji se hiljadama (lokalni, opštinski, korporativni i drugi novac), no svi oni (sa retkim izuzecima) ugušeni su od strane novčanih vlasti u začetku. Ali, stvar je u tome što „gospodari novca“ u XXI veku ne posmatraju kriptovalute kao konkuretski novac, već kao „finanskijski instrument“. A razvoj tržišta novih „finansijskih instrumenata“ može produžiti život ostarelom i bolešljivom finansijsko-valutnom sistemu, koji je nazvan „bretonvudski“. To je sistem zlatno-dolarskog standarda. Na koferenciji u Jamajci 1976. godine, doneta je odluka da se pomenuti sistem zameni papirno-dolarskim standardom. Slikovito rečeno: sa „štamparske mašine“ Federalnih rezervi skinuta je „zlatna kočnica“ (vezanost obima emisije dolara za količinu zlatnih rezervi). Počela je nekontrolisana emisija „zelenih papira“ (tj. dolara SAD). Svakim dolarom „gospodari novca“ su ostvarivali ( i nastavljaju da ostvaruju) sumanut prihod od emisije, faktički to je „pravljenje novca od vazduha“.

Jedino ograničenje za takvu „novčanu alhemiju“ predstavlja potražnja za „zelenim papirima“. I da bi se stvorila pomenuta potražnja, otpočela je velika kampanja za liberalizaciju i globalizaciju svetske ekonomije. Ne produbljujući ovu temu, reći ću samo da je radi potražnje za „zelenim papirima“ započeta aktivna propaganda i stvaranje svakojakih „finansijskih instrumenata“ pomoću kojih su „naduvana“ finansijska tržišta. Osamdesetih godina se dogodio, na primer, bum takozvanih derivata finansijskih instrumenata Početkom ovog veka obim tržišta derivata se merio trilionima dolara, a broj oblika ovih finanskijskih instrumenta – hiljadama. A još početkom sedamdesetih godina derivati su predstavljali egzotiku, „mikrobe“ u finansijskom svetu.

Nadam se da je čitalac shvatio moj nagoveštaj: današnje kriptovalute, „mikrobi“ u finansijskom svetu, sutra mogu postati gigantski „mehurovi“, čija će se kapitalizacija meriti trilionima dolara. U to je danas teško poverovati, no, verovatno, početkom sedamdesetih godina, niko ne bi poverovao da će derivati tokom dve-tri decenije preplaviti sva finansijska tržišta.

U trenutku pisanja ovog članka cena jednog bitkoina je stabilno (tokom nekoliko nedelja) prelazila iznos od 1.300 dolara (preračunato u našu valutu oko 100.000 rubalja). Emisija bitkoina još nije završena (do sada je „dobijeno“ oko 16 miliona „moneta“ a limit je 21 milion). Eksperti tvrde da je vrednosni potencijal bitkoina gigantski: nisu daleko vremena kada će „moneta“ bitkon vredeti stotine hiljada dolara. A neki su uvereni da će ona uspeti da pređe granicu od 1 milion dolara.

U aprilu 2017. godine sa svojim prognozama su istupili poznati preduzetnici iz Silikonske doline, milijarder Džeremi Lu (prvi investitor u poznatu haj-tek kompaniju Snapchat) i Piter Smit (saosnivač velike tehnološke kompanije Blockchain). Oni su izjavili da će do 2030. „moneta“ bitkoin preći lestvicu od 500.000 dolara, pa će ukupna kapitalizacija ove privatne digitalne valute premašiti 8 triliona dolara. Ovo je, uzgred, ekvivalentno 126% novčane vrednosti američkog fondovskog tržišta NASDAQ u proleće ove godine (2017. prim.prev.). A već sada u oribtu ulaze i novi oblici kriptovaluta, kao što su: lajtkoin, prajmkoni, prikoin, nejmkoin i drugi…

Dalje neću opisivati detalje ove verzije. Jedino želim da dodam: razvoj kriptovaluta u okvirima date verzije nikako ne možemo nazvati „prirodnom evolucijom“. „Gospodari novca“ će uvek stimulisati i ubrzavati proces rasta „mikroba“, digitalne valute, i njegov ulazak u fazu gigantskog mehura. Već sam pisao da postoji mnogo znakova koji dokazuju da su u poslednjoj deceniji bitkoin i druge kriptovalute mogle, tokom svoje „evolucije“, nebrojeno puta propasti. No, neko im je mnogo pomogao da prežive. S jedne strane, možemo navesti brojne primere kada se veštački stvarala potražnja za kriptovalutom. Oragnizovani su spektakli pod nazivom: „kupovina pice za bitkoin“, zatim „kupovina automobila za bitkoin“, na kraju „kupovina kuće za bitkoin“. S druge strane, zadivljuje i uznemirava kako se odigrala i odigrava „evolucija“ odnosa vlasti različitih zemalja prema kriptovalutama.

U početku se čulo kategoričko: „ne“. Zatim je usledila zabrana kriptovaluta i uvođenje stroge odgovornosti za njihovo stvaranje, širenje i korišćenje.

Onda – pomalo zbunjeno: „treba se u ovome snaći“. Posle čega slede neprestane izjave o tome kako se vlasti zanimaju „izučavanjem dobrih i loših strana kriptovaluta“.

Na kraju – optimističko: „to je progres“; „mi ne smemo da zaostajemo za svetskim progresom“. I sledi postepena legalizacija kriptovaluta. Neke zemlje se već nalaze u ovom stadijumu. Recimo, Japan je objavio da od 1. aprila 2017. godine bitkoin i druge krpitovalute postaju novac isto kao što je i jen, koji emituje centralna banka.

Mislim da ova „evolucija“ pozicije vlasti nije slučajna, već je rezultata upornog i agresivnog lobiranja za projekat kriptovaluta u raznim zemljama sveta u interesu „gospodara novca“. Odnos ruske vlasti prema kriptovalutama nije izuzetak. No, to je tema za poseban razgovor.

Valentin Katasonov

Prevod: Aleksandar Mirković

IZVOR: https://svpressa.ru/economy/article/172249/