Пише: Филип Драговић
Као залутали пад из авиона боце кока-коле или огледала у неко домородачко племе, такву пометњу изазива цивилизован и финансијски захтјеван позив црногорских власти некада популарној естрадној звијезди Рики Мартину, да својим пјевањем зачини државни празник 21. мај, Дан независности. Сви су гракнули са изливима негодовања. Уједињени Срби и Црногорци, љевичари и они десни, млади и стари… Знају шта неће, а очигледно не знају шта хоће.
Дакле, Спајићева Влада, по препознатљивој паф-паф динамици, одговорила је на жалопојке љубитеља неовисности у вези тога како се нико не осврће на велику обљетницу, позивом г. Мартину да на Тргу независности изведе свој музички спектакл. Шта је људи, хоћете празник? Хоћете прославу? Ево вам прослава. Овакав концерт неће имати нико у региону. Овакав концерт нас уздиже изнад наших локалних стереотипа Цеца Р. vs. Јадранка Б., односно Перпер vs. Београдски синдикат, или савез српских гуслара vs. далматинске клапе. Осим тога, Рики Мартин, као истовремено музичка парадигма и геј икона, осликава нашу тежњу и чежњу за Западом и нашом интеграцијом у његове скуте.
Али, ефекат „огледала“ у џунгли показује овдје своје двоструко значење: ем је у питању до сада невиђен и непознат објекат, ем нас јасно и прецизно осликава, тј. одражава све наше гримасе. Елем, дежурни Срби су скочили против сиромаха Рикија, јер је „педер“, па се чак надмећу ко ће духовитије да доведе у везу Мартиново сексуално опредјељење са есенцијом новоформиране државе. Међутим, да их човјек пита шта мисле или гдје су били када је славу српства проносила Марија Шерифовић (локална геј икона) својом побједом на Евровизији или наступима на неким овдашњим српским сједељкама, вјерујем да не би знали да одговоре. Као што истима не смета проблематичност Ане Брнабић и официјелне „матице свих Срба“, а да не говорим о теми колику моралну упитност вуче за собом појавност Аце Л. или поменуте Цеце Р. у односу на чедноликог Рикија Мартина?
Но, ни браћа 100% Црногорци не заостају у кукњави. Њима ето, непогрешиво смета, не-транспарентност трошкова у вези Мартиновог доласка! Обратите пажњу на те буџетске душебрижнике, па ћете тешко наћи и једног јединог који је дигао глас ономад када су Свето и Мило довели Мадону на будвански Јаз. И уопште, да ли међу гласачима ДПС и СДП има оне грађанске културе која би икада подигла знак питања, а не негодовања, на непрегледна бахаћења бивше власти по питању разних само-промоција њиховог космополитизма, од Клаудије Шифер (сјећате се ње у једном дану, од мора до Дурмитора), преко поменуте Мадоне, до неисплаћених спортских вратоломија са „појачањима“ овдашњих ватерполо и кошаркашких клубова. Е сад, пошто Рики Мартина не доводи Мило и његова дружина, све им некако постаје упитно.
Поменуту дилему „превише настран или превише скуп“ уредно ће, ових дана, рабити и тзв. медијски љевичари (чему толике паре?) као и њихова браћа професионални десничари (чему овај хомосексуалац?). На то ће се надовезати и они одвећ млади који пооојма немају ко је Рики Мартин? Јер, руку на срце, дечко је био у зениту популарности када је пјевао химну за посљедњи мундијал у прошлом вијеку!! Али, дјецо драга, ево вам мало свијета у сеоском дворишту + нерадни дани+ нема школе… шта хоћете више од једног младог и перспективног државног празника? Шакиру? Бред Пита?
Злочинци из сусједства, са којима (не) дијелимо вриједности….
А они одвећ стари? Па зна се, питаће се гдје је био Рики Мартин док су они гласали за Мила или Мома? Њима ће овај концерт на Тргу независности, бесплатан и несвакидашњи, дјеловати превише пацифистички у односу на све њихове недовршене гусларско-комитске елегије, којих је свима пун кофер, али нико не смије да призна.
У сваком случају, Рикију Мартину неће имати ко да аплаудира међу силним родољубима, када поводом 20. годишњице самосталног и европског пута Црне Горе (бар су нам тако ДПС-овци и СДП-овци „продали“ мотиве за референдум) самостално и европски, са свим манама таквог опредјељења, запјева са бине подгоричког подијума. А то, готово ништа, не говори о њему, колико о дубинама наших самообмана.
