Приредио: А.Ж.
Недавни случајеви разматрани пред Врховним судом Сједињених држава, привукли су и кратку анализу у Јутарњем рапорту Њујорк тајмса од 1.маја 2025. Дописник из Врховног суда и аналитичарка за образовање тог листа, навели су најновије податке о ширењу вјерских слобода у школама у САД.
Само у посљедњих мјесец дана, Врховни суд САД саслушао је три важна случаја везана за религију, што је кулминирало јучерашњом расправом о католичкој чартер школи у Оклахоми. Судећи по питањима судија, страна која је инсистирала на вјерским слободама изгледало је да ће вјероватно побједити у сва три случаја.
То би продужило изванредан низ побједа за религију на Врховном суду.
Од 2012. године, прорелигијска страна је добила све осим једног од 16 случајева везаних за Први амандман о односу владе према вјери. (Изузетак: Суд је одбио жалбу на забрану путовања из неколико претежно муслиманских земаља коју је спровела прва Трампова администрација.)
Суд је био посебно активан у случајевима који се тичу вјерског образовања. Рекао је да ако влада помаже приватним школама, не може искључити вјерске. Изузео је вјерске школе од Закона о борби против дискриминације. У једном текућем случају, судије су изгледале спремне да дозволе родитељима са вјерским приговорима да испишу своју дјецу током дискусија о геј и трансродним темама. Јуче је изгледало вјероватно да ће дозволити католичкој организацији да оснује чартер школу у Оклахоми – што би је учинило првом вјерском школом која је добила државна средства за чартер школу.
Студија о пресудама у вјерским споровима, од када се председник Врховног суда Џон Робертс придружио суду 2005. године, открила је да је Робертсов суд пресудио у корист вјерујућих људи и група у преко 83% случајева, у поређењу са око 50% случајева за друге судове од 1953. године. „У већини ових случајева, побједничка религија била је нека од главних хришћанских организација, док су у прошлости прорелигијски исходи чешће фаворизовали мањинске или маргиналне вјерске организације“, написали су аутори студије – Ли Епштајн са Универзитета Вашингтон у Сент Луису и Ерик Познер са Универзитета у Чикагу.
Ако суд пресуди у корист вјерских слобода у сва три текућа случаја, та бројка ће порасти на 88%.
Духовно вече у Требињу: Отац Гојко Перовић о потреби човјека за Богом
Покрет
Без обзира на то шта судије одлуче о јучерашњем случају Оклахома, државни новац већ помаже да вјера процвјета у америчком образовању.
Главно средство су школски ваучери, који су се проширили у државама које предводе републиканци.
Ваучери вам омогућавају да користите новац пореских обвезника – средства која би влада потрошила на јавну школу – да бисте платили приватну школу вашег дјетета (или прибор за кућну наставу). Више од половине држава има такве програме, а више од милион ученика их користи, што је двоструко више него 2019. године.
Врховни суд је одобрио ваучере за вјерске школе у случају из 2002. године, али је њихова употреба порасла након пандемије, јер их је све више држава широко прихватило. У државама попут Флориде, где су се ваучери проширили и сада су доступни свим ученицима, неке вјерске школе сада добијају скоро сва своја средства од државног новца, рекао је Даг Татил, који помаже у управљању програмом Флориде.
Државе траже и друге начине да прошире религију у јавним школама. Оклахома жели да стави Библије у своје учионице. Лујизијана је у правној бици да у сваку учионицу уведе Десет заповијести. Тексас разматра сличан потез.
Државни законодавци који се залажу за проширење религије у јавним школама понекад наводе пресуде Врховног суда, као што је одлука из 2022. године којом се стаје на страну фудбалског тренера који се молио на линији од 50 јарди послије утакмица. „У нашем Уставу не постоји тако нешто као ‘одвајање цркве од државе’, а недавне одлуке Врховног суда потврдиле су то“, рекао је један законодавац у Тексасу, који је поднео закон којим се предлаже молитва у школама.
Извор: The New York Times
