Инфлација у еврозони је у мају достигла највиши ниво од увођења евра, пре свега због поскупљења енергената. У Немачкој инфлација износи 7,9 одсто по домаћем рачуну или 8,7 одсто по Евростату.
Роба и услуге у еврозони у мају су коштали просечно 8,1 одсто више него пре годину дана, саопштио је у уторак европски завод за статистику Еуростат. Стопа инфлације је тако четири пута већа него што је био зацртани циљ Европске централне банке (ЕЦБ), која тежи инфлацији од два посто. У марту и априлу је поскупљење у еврозони износило просечно 7,4 одсто.
Висока стопа инфлације смањује куповну моћ грађана, јер за евро могу мање да купе него раније. У поређењу са мајом прошле године енергенти су поскупели за 39,2 одсто, а храна и пиће за 7,5 одсто. Цене необрађене хране су порасле за 9,1 одсто, а услуге за 3,5 одсто.
Мале разлике у статистичким методама
За Немачку је Савезни завод за статистику у Визбадену у понедељак објавио прву процену инфлације за мај наводећи да она износи око 7,9 одсто. Евростат је раст цена животних трошкова у Немачкој проценио на 8,7 одсто. Виша процена Евростата може се објаснити другачијом методом рачунања за 19 чланица ЕУ које су увеле евро.
Таква стопа инфлације није забележена од уједињења Немачке 1990. У покрајинама на западу земље слично је било само у зиму 1973/1974 у време прве нафтне кризе.
Инфлацију и сада подстиче велико поскупљење енергената, како у Немачкој, тако и у другим чланицама еврозоне. Тај тренд који је приметан већ пола године, од напада Русије на Украјину само је ескалирао. Уз то, индустрија је још у време пандемије морала да се бори са проблемима у ланцима снабдевања.
Немачка влада је усвојила два пакета мера вредна милијарде евра да растерети грађане.
Кад ће реаговати чувари стабилности евра?
У међувремену, на видику је и прво повећање референтне каматне стопе у еврозони у последњих једанаест година.
Европска централна банка је наговестила да ће у два корака у јулу и септембру укинути садашњу негативну каматну стопу на депозите од минус 0,5 одсто. То је у плану зато што банка вишом каматном стопом може да сузбије раст инфлације.
Стручњаци тренутно полазе од тога да ће ЕЦБ на својој седници 9. јуна донети одлуку најпре о престанку куповине државних обвезница, а да ће онда у јулу по први пут повећати каматне стопе.
Друге велике централне банке као што је амерички ФЕД већ су повећале камате због јаког раста цена.
Извор: Дојче Веле
