Пише: Рејмонд Кено
Наратор у аутобусу примећује једног младог човека дугачког врата са шеширом на глави како љутито прекорева неког путника зато што га гура, а онда седа на упражњено место. Мало касније наратор затиче на улици истог младог човека у живом разговору са једним пријатељем који га саветује да пришије дугме на капуту.
Ова кратка, сасвим обична прича испричана је на деведесет и девет начина, сваки пут другачије, и у другачијем стилу: као сонет, александринац, као писмо, ономатопеја или у жаргону.
Инспирацију за ово дело Кено је добио након једног концерта, „посматрајући Бахово дело не из аспекта контрапункта и фуге, него као нешто што се гради помоћу све бројнијих варијација, скоро ад инфинитум, око једне сасвим танушне теме“.
У ненадмашном преводу Данила Киша, ово ексклузивно издање садржи и тринаест Кишових цртежа у којима варира лик „главног јунака“ Стилских вежби, а који су настали 1963. године као ликовне вежбе, паралелне с језичким вежбама и варијацијама на задату тему.
„Кеноове Стилске вежбе су узбудљиво ремек-дело и једна од најбољих прича у француској књижевности.“
– Владимир Набоков
„Стилске вежбе су направиле револуцију прокламујући моћне идеје и следећи њихову необориву логику.“
– Washington Post
„Неодољива и урнебесна демонстрација језичког потенцијала.“
– Believer Logger
„Кено на известан начин постаје претеча компјутерске поезије и компјутерских превода, но чувајући се наравно апсолутизације и уносећи у тај метод дух импровизације и ироничне дистанце.“
– Данило Киш
Стилске вежбе
Белешка
У аутобусу С за време највеће гужве. Један тип од својих двадесет шест година, са дугим вратом као да су му га истегли и са шеширом на коме траку замењује узица. Људи силазе. Поменути тип отреса се на свог суседа. Пребацује му да га овај гурне сваки пут када неко прође. Глас пискутав и злобан. Када угледа једно слободно место, хитро се устреми на њега.
Два сата касније сретнем га поново код Кур де Рома, поред станице Сен Лазар. Сада је у друштву неког свог друга који му каже: „Требало би да даш да ти се пришије једно дугме на капуту.“ Показује му где (на разрезу) и зашто.
Двоструко
Око подне и око дванаест нашао сам се и попео на платформу и на задњу терасу једног аутобуса и једног аутомобила за превоз путника који је био попуњен и крцат на линији С, која води од Контрескарпа до Шампереа. Тада видех и спазих једног младића и једног момка доста смешног и прилично гротескног: врат дуг и издужена шија, трака и пантљика око шешира и клобука. После метежа и гужве он рече и просикта гласом и тоном плачљивим и болећивим да га његов сусед и сапутник намерно и из ината гурка и удара када путници силазе и излазе. Изговоривши и рекавши ово, он се упути и крену према једном слободном и незаузетом месту и седишту.
Два сата касније и сто двадесет минута затим поново га опет сретох и спазих код Кур де Рома и испред станице Сен Лазар. Налази се са и у друштву с једним пријатељем и другом који му саветује и који га упућује да би требало да дода и пришије једно дугме и једно пуце на свој капут и гуњ.
Литоте
Кретало се нас неколико у друштву. Један младић који није изгледао баш најинтелигентније разговарао је неколико тренутака с неким господином који се налазио поред њега, затим је сео. Два сата касније поново га сретох. Био је у друштву с неким својим пријатељем и разговарао о моди.
Метафорично
У срцу дана, бачен у гомилу сардина које се муче у утроби тврдокрилца с белом љуштуром, један головрати ћуран сручи одједном свој бес на неко мирно створење, и његов говор запара ваздух још влажан од приговора. Затим, повучена ковитлацом празнине, птица се стрмоглави.
Видех је поново још истог дана у суморној пустињи градској, где је људска надменост прекоревала због неког бедног дугмета.
Ретроградно
Требало би да пришијеш једно дугме на капут, рече му његов пријатељ. Срео сам га на Кур де Рому, видевши га претходно како се устремљује на једно слободно место у аутобусу. Протестовао је против неког путника који га је, како рече, гуркао сваки пут када би неко прошао. Овај је мршави младић носио некакав смешан шешир. То се догодило на платформи препуног аутобуса С данас у подне.
Изненађења
А како смо тек били стешњени на платформи! А како је тај момак имао глуп и смешан изглед! А шта је тек урадио! Одједном тек дође му жеља да се свађа с једним старкељом који га је – замисли! тог фићфирића – наводно гуркао! А онда ти, молим те, нађе за сходно да се свали на једно слободно место! Уместо да га уступи некој дами!
А после два сата, замислите, кога сретнем пред станицом Сен Лазар?! Тог истог лафа! И то баш кад се распитивао за неке модне новости! И то код једног друга!
Невероватно!
Сан
Имао сам утисак да је све око мене завијено неком седефастом маглом и да ствари задобијају неодређено и двоструко значење. А из те мутне реалности издвајао се доста јасно једино лик једног младог човека чији је дугачак врат већ сам по себи наговештавао неки у исто време бедан и бунџијски карактер. Траку на његовом шеширу замењивала је плетена узица. Он је после почео да се свађа с неким кога нисам могао да видим, а затим је, као понесен страхом, јурнуо у неки мрачан ходник.
Мало касније га поново видим у сну како, тобоже, корача по сунчаном дану негде око станице Сен Лазар. Налази се као у друштву неког свог компањона који му каже: „Требало би да даш да ти се пришије једно дугме на капут.“
Ту сам се онда пробудио.
Прорицање
Видећеш, чим дође подне, наћи ћеш се на задњој платформи неког аутобуса у коме ће да се стискају путници, међу којима ћеш угледати једног смешног дугајлију: врат као у костура, а шешир без пантљике. Овај момак неће бити добре воље. Имаће утисак да га један господин гурне сваки пут када неко прође. Овај ће то да му и каже, а овај други, изненађен, неће чак ни да му одговори. Тада ће смешни дугајлија као у паници да се пред самим носом овог другог стушти на једно слободно седиште.
Мало касније опет ћеш га угледати, код Кур де Рома, крај станице Сен Лазар. С њим ће бити један његов пријатељ и чућеш ове речи: „Твој се капут не закопчава добро; треба да даш да ти се дода на њега једно дугме.“
Извор: Феномени
