Реформа образовног система, чији је циљ осигурање квалитетног и инклузивног образовања за свако дијете, требало би да буде хитан приоритет за Црну Гору, рекао је шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори Хуан Сантандер
Он је казао да је свеобухватна анализа сектора образовања (ЕСА), која је спроведена као заједничка иницијатива УНИЦЕФ-а и Министарства просвјете, пружила дубинску „дијагнозу“ сектора с различитих аспеката и дала увид у неке позитивне и мање позитивне аспекте црногорског образовног система.
Сантандер је, у интервјуу агенцији МИНА, рекао да је ЕСА, иако систем карактеришу релативно добре политике и обећавајуће праксе, открила и подручја у којима су неопходна хитна и системска побољшања.
„Као што су развој школске инфраструктуре, опремање свих школа новим технологијама, улагање у континуирани професионални развој свих наставника, побољшање приступа образовању најугроженије дјеце и унапређење квалитета наставе и учења“, навео је Сантандер.
Он је казао да је недовољна школска инфраструктура препозната као једно од најхитнијих питања.
„Наиме, 13 одсто основних школа похађа готово 70 одсто свих ученика основних школа у Црној Гори. Такође, однос броја рачунара по ученику износи 1:16, што Црну Гору сврстава међу пет земаља с најнижим бројем рачунара по ученику, према подацима ОЕЦД ПИСА“, додао је Сантандер.
Он је рекао да је друго важно питање – квалитет образовања.
Како је Сантандер подсјетио, према резултатима процјена знања ПИСА 2018. и ТИМСС, 40 одсто ученика не постиже минималне нивое компетенција у читалачкој писмености, математици и природним наукама, иако су дио образовног система.
„Поред тога, ученици из социо-економски рањивих група заостају за вршњацима за 55 бодова, што одговара периоду школовања од више од 1,5 школске године (ПИСА 2018)“, рекао је Сантандер.
Он је навео да је Црна Гора постигла значајне успјехе када је ријеч о једнакости у образовању, али да и даље поједине групе знатно каскају за својим вршњацима у контексту присуствовања, завршавања и постизања успјеха у школовању.
Како је Сантандер казао, то је посебно релевантно за ромску дјецу, с обзиром на то да свега 16 одсто њих похађа предшколско образовање, а само три одсто завршава средње образовање.
„Иако постоји напредак и у том погледу, због недостатка података о дјеци са сметњама у развоју на националном нивоу, немамо прецизну стопу њиховог редовног похађања школе“, навео је Сантандер.
Према његовим ријечима, свако треће дијете у Црној Гори у ризику је од сиромаштва, а њихова образовна постигнућа далеко су слабија од оних код опште популације.
Он је рекао да се не смије заборавити криза узрокована ковидом-19 и посљедично затварање школа, што је погоршало дуготрајну кризу у образовању и структурне слабости које утичу на образовни систем у Црној Гори.
Како је Сантандер навео, Министарство просвјете је брзо реаговало на кризу изазвану пандемијом успостављањем система за образовање на даљину.
„Ипак, продужено потпуно и дјелимично затварање школа сигурно ће имати негативан утицај на развој људског капитала у Црној Гори, додатно продубљујући неједнакости и доводећи до слабијих образовних, здравствених и исхода који се тичу запошљавања код ове генерације ученика“, додао је Сантандер.
Он је казао да су за УНИЦЕФ то области које захтијевају посебну пажњу и које ће, као такве, бити у фокусу те организације у наредном периоду.
„Као што смо већ раније истицали, реформа образовног система, чији је циљ осигурање квалитетног, инклузивног образовања за свако дијете, требало би да буде хитан приоритет за Црну Гору“, рекао је Сантандер.
Он је казао да су наведени проблеми релевантни за сва три нивоа образовања, иако сваки од њих има своје специфичности.
„УНИЦЕФ честита Црној Гори на повећању броја дјеце која похађају предшколско образовање, јер оно сваком дјетету пружа најбољу могућу почетну прилику“, навео је Сантандер.
Б.Ч.Ј./Мина
Извор: РТЦГ
