Званични назив функције Мирослава Лајчака који се понаша као да има свако право да бесконачно експериментише и саставља облик и моделе Владе у Црној Гори гласи – специјални изасланик ЕУ за Западни Балкан.
У политици ништа није случајно, док су понајмање бенигни термини који се користе за различита политичка именовања или називе територија. У Лајчаковом случају синтагма – “Западни Балкан” је нарочито знаковита и открива много више о политици и односу Европске уније према нашем региону него што то изгледа на први поглед. Што се пак самог Мирослава Лајчака тиче и његове деценијски негативне улоге на процесе у ЦГ, она је ваљда свима мање више позната…
Наиме, “Западни Балкан” као географски појам не постоји и ова је синтагма искључиво политичка творевина настала у свијетлу дубоко антагонистичког односа “Европе” према “Балкану” у контексту пођеле ми/други, при чему је Балкан онај “други” унутар самог европског континета. Нажалост, Брисел га користи из најмање два крајње негативна, па чак за нас и увредљива разлога:
Прво, сам термин “Балкан” нажалост у свим свјетским језицима данас искључиво има негативну конотацију, готово пежоративно значење, што у најмању руку упућује какав политички и цивилизацијски однос ЕУ заиста гаји према нашем региону.
Друго, уопште није случајност што се када је ријеч о “Западном Балкану” у сваком констексту политички избјегава термин – Европа, да не кажемо југоисточна Европа, па чак и бивша Југославија. Интенција је по сваку цијену избјећи било какво афирмативно значење.
У строго геополитичком контексту из претходна двије чињенице следствено проистиче и трећа која је и најважнија, а то је околност да се ЕУ нарочито од избијања украјинске кризе у сваком погледу показала политички импотентна.
У времену када букти рат на тлу саме Европе, ЕУ нити било која од њених чланица не одлучује готово ништа о питањима рата и мира у Европи, док је о некада традиционалној пројекцији моћи на Блиски Исток или неке друге ђелове свијета излишно и говорити…
Kао компензација, једино гђе се ријеч Брисела и даље са уважавањем (слијепо) слуша је регион који ЕУ назива Западни Балкан, не би ли се на тај начин нагласило да није у питању органски дио Европе.
Утолико, шта је природније него да неко ко обнаша функцију “специјалног изасланика за Западни Балкан” сматра да је у питању регион који је погодан за разне врсте експреимента који су свјетлосним годинама далеко од демократије и цивилизованог друштва.
Нажалост, није Црној Гори крив ни Лајчак, нити разни други лајчаци и билчици и остале бирократе које у наш регион шаље Брисел или неки други центар моћи.
Kриве су политичке елите које не пропуштају ниједну прилику да и пред шесторазредним бриселским бирократама који суштински ниочему не одлучују демонстрирају дух сервилности и инфериорности. Јован Цвијић је то јасно и прије 100 година идентификовао као “рајински менталитет”, описујући тако поданички менталитет потиштених и сервилних људи који се пројавио као израз диготрајних рђавих прилика и ропства.
Ако знамо да ЕУ чека озбиљна реформа и да та организација за пет година сигурно неће изгледати исто као данас, онда је јасно да није рационално нити у интересу ЦГ да прихвата, па чак ни разматра предлоге који долазе од по свему судећи корумпираних структира Европске уније, јер није тајна да није баш све што долази као предлог ЕУ бирократа плод најчаснијих намјера нити Свето писмо.
Треба знати да у просјеку у буџету ЕУ годишње нестане без трага око 3,5 милијарди евра. Па још додатних 3,5 милијарди опет нестане уз сумњиву, заправо, фалсификовану документацију. А и то је по многима само врх леденог бријега.
Kада је пак ријеч о специјалном изасланику Лајчаку, основна нит његовог ђеловања по питању Црне Горе је да на сваки начин покуша да Демократску партију социјалиста (ДПС) поврати у позицију одлучивања или купи што више времена за Ђукановића. Изјавом у Бледу да Црна Гора треба да пронађе компас који је изгубила прије двије године, он је то и јавно саопштио.
Након пада мањинске Владе Дритана Абазовића, Лајчак је очигледно спреман на све могуће варијанте осим да пусти низ воду ДПС у Црној Гори. О томе би требало да размишљају како УРА и СНП које су једном насјеле на његов експеримент, тако и све остале партије које се боре за неопходне промјене.
Рећи “НЕ” Лајчаку значи рећи “НЕ” организованом криминалу и корупцији у Црној Гори. У контексту нових и све увредљивијих експеримената који се нуде Црној Гори, рећи не Лајчаку суштински значи очувати елементарно достојанство Црне Горе.
Пише: Небојша Поповић, бивши предсједник Управног одбора Националних паркова Црне Горе (НПЦГ)
Извор: https://press.co.me/
