Пише: мр Стеван Гајевић
Овај чланак смо почели једним латинским епитафом: Corny copiae – рог изобиља.
Могли смо можда да узмемо и неки други епитаф, нпр Deus ex machina – неочекивано рјешење; у сваком случају ради се о сличним значењима, а у контексту креирања Развојне банке, извјесној дилеми да ли се на овај начин покушава направити позитивна прекретница у економском развоју Црне Горе, или ћемо добити још један рог изобиља за партијске функционере и погодно тло за корупцију.
Да бисте схватили дилему, објаснићемо укратко о чему се ради, а онда и предочити и мањкавости и добре стране пројекта, те начин на који ми мислимо да би могао да функционише концепт.
Сама идеја развојне банке није нова, и као и друге идеје која нам долазе из ЕУ преузета је из југословенског концепта развоја. Дакле, развојне државне банке су постојале и функционисале у СФРЈ. Немојте да вас чуди што је много пракси и процедура које користи ЕУ преузето из СФРЈ или Аустроугарске, које су постојале у неком ранијем периоду.
Укратко, Развојна банка би била 100 одсто државна банка, преко које би се финансирали пројекти који су или дугорочни или неисплативи комерцијалним и инвестиционим банкама.
Везано за сам појам, Радмила Гаћеша нам даје објашњење: „Појам развојне банке се повезује са финансијском институцијом која се бави финансирањем постојећих и посебно нових пројеката обезбјеђивањем средстава за учешће у капиталу и/или кредита за повећање капитала. Основни предуслов за остваривање циљева развојне банке је обједињавање финансијских средстава из домаћих и иностраних извора, при чему се под домаћим изворима подразумијевају прије свега буџет, односно фондови државе. Под страним изворима подразумијевају се финансијска средства обезбијеђена од стране међународних финансијских институција које подстичу развојне активности, као и од страних комерцијалних банака.“
Из наведеног видимо да је концепт Развојне банке заснован на два извора капитала: домаћем из буџета и страном од стране међународним финансијских институција.
Највећа плата у Црној Гори: Банкару мјесечно примање 110.000 еура
Ово је концепт који је предвиђен и предлогом за Развојну банку Црне Горе, с тим да се у предлогу закона дефинише и чињеница да ће та банка прикупљати и депозите.
У теорији, депозити (штедња привреде и грађана) су извор средстава сваке банке, и сматрам да је добро да Развојна банка може прикупљати депозите државе, компанија и становништва. На овај начин се пошло од претпоставки специфичности црногорских банкарских односа, те потенцијалног јефтиног извора капитала.
У предлогу закона предвиђено је да дјелатност Развојне банке буде, између осталог, одобравање кредита, обављање факторинга и других облика откупа потраживања, издавање гаранција, осигурање извоза роба и услуга из Црне Горе од нетржишних ризика, примање депозита, пружање услуга платног промета у складу са посебним законом, кредитирање у функцији подршке социјалном предузетништву, самозапошљавању, иницирању новог инвестиционог циклуса и развоју и јачању почетног бизниса.
Код дјелатности банке предлагач је дефинисао у основи исте дјелатности којима се бавио ИРФ (кредитирање), али се наглашава да је једна од предложених дјелатности и осигурање извоза, што до сада није била дјелатност Фонда, или је можда постојала као опција, али се није примјењивала.
Као што је наглашено, банка ће примати депозите, што је веома добро рјешење, с обзиром на податак о значајној количини депозита по виђењу у комерцијалним банкама.
Такође је предвиђено да банка има и платни промет, па је несумњиво да у конкретном немамо концепт класичне развојне банке, већ једну, по мени, добру комбинацију развојне банке са комерцијалном банком.
Није згорег рећи да је концепт Развојне банке са наведеним додатним функцијама веома добар јер одговара специфичностима црногорске економије, али и са аспекта одређене врсте економског патриотизма може бити прилично стимулативан, јер ће немали број грађана и предузећа, по логици ствари, са платним прометом и депозитима прећи код Развојне банке, од које очекују бржи и ефикаснији приступ практичним проблемима црногорске привреде, у чему су комерцијалне банке у страном власништву у знатној мјери оптерећене процедурама пословања.
Овдје није наодмет изнијети и утисак који има привреда када је у питању банкарски сектор – да је инертан и да знатно заостаје за банкарском индустријом у нпр. Европској унији или Турској.
Постоји велики број потенцијалних позитивних аспеката који могу да буду генерисани оснивањем Развојне банке, прије свега оно што је предлагач и написао – кредитирање свих облика домаће привреде и стимулисање и осигурање извоза, те финансирање инфраструктурних пројеката који дугорочно могу да се развијају из домаћег кредита.
Код инфраструктурних пројеката, доносиоци одлука везано за кредите морају бити веома опрезни јер је потребно сагледати рентабилност пројеката, али и кредитну способност државе да одговори на изазове враћања ануитета.
Осим ових позитивних аспеката које смо навели и које очекујемо када Развојна банка буде конституисана, имамо, наравно, и неке негативне показатеље.
У конкретном случају, прије свега је дискутабилан капитал којим се Развојна банка оснива. Наиме, предлагач – Влада врши трансформацију постојећег ИРФ-а у Развојну банку, при чему се капитал тог фонда трансформише у капитал банке у износу од 90 милиона еура. Сматрамо да је првенствено потребно провјерити да ли тај капитал уопште постоји, па и ако желимо да вјерујемо да постоји, оснивање банке морају да прате одређени не баш мали трошкови, који ће капитал умањити у самом старту.
Лиценцирање код ЦБЦГ, увођење новог софтвера који је способан за платни промет, отварање рачуна и сл. реално је нова ствар за ИРФ. Софтвер мора да одговори изазовима платног промета, депозита, факторинга, гаранција, осигурања извоза и свих осталих дјелатности које су набројане као дјелатности будуће Развојне банке.
Проблем пословног простора за централу банке и експозитуре, иако много мањи, такође није безначајан.
Оно што је, пак, најважније јесте проблем искуства пословања развојних банака у окружењу и шире, јер се испоставило да развојне банке имају проблем политичке зависности, због чега су често постајале терен за мјере политичког карактера, компромиса и принципијелно лошег доношења одлука.
Постоји реална опасност да ова финансијска институција постане средство политичког покровитељства и корупције, а неријетки су примјери да су од неког ко, у крајњем, треба да заради постајале расипници јавних финансија. Имамо најаву локалних политичара да Развојној банци није битан профит већ је ту због развоја, што је потпуно погрешан и демагошки приступ. Уколико оснивате банку, па и развојну, која би због партијског запошљавања нестручних људи доносила лоше одлуке које не би резултирале профитом, која би имала веће трошкове од прихода, која би генерисала нерад и ухљебљивање, или, не дај боже, стечај и губитак депозита, онда је боље да је и не оснивате.
Искуствено, веома су ријетке развојне банке које су, уз одговарајуће принципе функционисања и утврђене циљеве и правила, заиста могле да подстичу финансијско тржиште.
Морамо бити обазриви и мудри. Рјешења би требало да буду квалитетна и дугорочна. Развојна банка мора пословати као банка, а њен циљ треба да буде, у крајњем, профит. Грађани и привреда морају вјеровати држави, јер живимо у времену када држава треба да буде „држава која слуша“. Живимо у бурним временима и тешко да бисмо, услед лоших одлука, могли издржати још једну годину коју су појели скакавци.
Извор: Дан
