Пољаци ће сигурно продужити забрану извоза украјинског жита, а то неће бити једини изазов за две државе уочи пољских парламентарних избора на јесен
Гомилају се захтеви на рачун Кијева да мора више да цени услуге које јој пружају савезници. Трвење које тиња између Пољске и Украјине кулминирало је од почетка месеца због забране извоза украјинског жита у пет држава Европске уније и то неће бити једини сукоб с Пољском до избора за Сејм у октобру.
Шеф канцеларије за међународну политику у председничкој администрацији Пољске Мартин Пшидач рекао је у интервјуу пољским медијима да је Украјина добила велику подршку Пољске и да то „треба да почне да цени”. После ове његове изјаве амбасадор Пољске у Украјини позван је у украјинско Министарство спољних послова, а онда је, као одговор, пољско Министарство спољних послова позвало украјинског амбасадора.
Дипломатски сукоб између пољских и украјинских званичника доживео је кулминацију након изјаве пољског премијера Матеуша Моравјцеког да позивање пољског амбасадора, „јединог који је остао у Кијеву на дан руске инвазије на Украјину” – није требало да се догоди. Назвао је то грешком које не би требало да буде у контексту рата који је у току и с обзиром на огромну подршку коју је Пољска пружила Украјини.
Повод за сукоб била су ограничења која је Пољска увела на извоз украјинског жита. Пољска и још четири суседне државе (Бугарска, Мађарска, Румунија и Словачка) желе да продуже забрану продаје украјинске пшенице, кукуруза, уљане репице и сунцокрета, која важи до 15. септембра, како би заштитиле домаће пољопривреднике. Међутим, морају да дозволе да жито пролази кроз те државе на путу ка другим земљама, али копнени извоз даље од суседних држава Украјини драстично повећава трошкове транспорта.
Претходни преговори Европске комисије с државама које су забраниле увоз пољопривредних производа из Украјине нису имали успеха. Комисија је саопштила да нема средства да покрије додатне трошкове транспорта за транзит пољопривредних производа из Украјине и да би евентуално могла да их обезбеди тек након средњорочне ревизије буџета, која може да потраје још неколико месеци. ЕУ је од почетка рата у Украјини стално олакшавала извозна правила за украјинске пољопривредне производе како би помогла украјинској економији. Ситуација ће бити још гора ако Пољаци обуставе не само увоз украјинских пољопривредних производа, већ и њихов транзит.
У контексту руског прекида „житног споразума” средином прошлог месеца, Украјина је заоштрене најаве из Варшаве доживела као „нож у леђа” од једног од главних савезника. Украјински премијер Денис Шмигал назвао је најаве Пољске непријатељским и популистичким.
„Вашингтон пост” је констатовао да тензије између Украјине и Пољске указују на умор и истрошене живце савезника. Док се украјински лидери претварају да је реч о свађи „старих пријатеља”, Пољаци на ситуацију гледају сасвим другачије, а бројне „пукотине” у односима две земље прете да прерасту у раскол.
Тврдећи да актуелни сукоб неће довести ни до каквих ломова, саветник шефа кабинета председника Михаил Подољак закључио је да ће до краја рата Украјина и Пољска бити блиски пријатељи, а након тога ће почети такмичење између земаља, у којем ће Кијев „чврсто бранити своје интересе”.
Пољска је, међутим, већ почела да брани интересе својих пољопривредника, који су главна гласачка база владајуће странке Право и правда, а питање цене жита посебно је осетљиво за њих. Њихов министар пољопривреде Роберт Телуш рекао је да ће Варшава затворити границу за украјинске пољопривредне производе после 15. септембра, чак и ако Европска комисија не продужи рестриктивне мере за извоз из Украјине, као и да верује да ће исто учинити још неке суседне државе.
Зеленски је покушао да смири узаврелу размену оптужби написавши да „политички моменти” не би требало да покваре односе две земље и да „емоције дефинитивно треба да се охладе”. А управо он је добио такав савет на самиту НАТО-а у Вилњусу, када је узвраћао британском министру одбране Бену Воласу с којим се „закачио”.
До парламентарних избора у Пољској у октобру, ово сигурно неће остати једини спор између Варшаве и Кијева. Странка крајње деснице Конфедерација покренула је кампању против онога што њени представници називају „украјинизацијом Пољске”. Анкете показују да би странка крајње деснице могла да стекне знатан утицај у земљи након избора, што изазива бојазан како би могла да покуша да смањи подршку Пољске Кијеву.
Поред актуелног спора око извоза жита, Пољска и Украјина имају још једно историјски осетљиво питање – злочин или, како га Пољаци квалификују, геноцид у Волинији. Постоје озбиљне противречности по историјским и идеолошким питањима на тему односа према Степану Бандери и волинском масакру 1943. године.
