Док су будући ослободиоци и револуционари из КПЈ увелико спавали свој зимски сан усред крвавог прољећа 1941. године, једини плотун отпора испаљен је из оружја краљевске војске. Док је фашистички и нацистички окупатор комадао отаџбину у кратком априлском рату, млади комунисти, хероји и пролетери предстојећих битака, чекали су директиву из Москве. А она је отприлике гласила: ”Сачекајте распад буржоаске творевине, па ћемо да видимо шта ћемо послије!” Послије смо видјели да су партизани Хитлеру пружили отпор тек када је нападнут СССР, а не када је нападнута њихова домовина.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
За то вријеме, краљевска војска је изгубила неравноправни рат, онако како су тај рат, у тих пар почетних година свјетске катастрофе губиле војске Француске, Белгије, Данске, Норвешке, па и Британије свуда гдје је било битке на копну. И онако како ће тај рат губити ”црвена армија” у првим мјесецима напада Вермахта на Совјетски савез. Али је пружен витешки отпор и у правцу према Бугарској (крвава битка код Страцина); Београд је херојски брањен уз око 50 уништених њемачких авиона 6. априла 1941.; а посебан куриозитет тог рата је контраофанзива Зетске дивизије која је Мусолинијеву армаду потјерала назад дубоко у Албанију.
Но, ни капиталуација коју је на Палама потписао генерал Калафатовић 17. априла, није значила предају војске Краљевине Југославије. Врховна команда је отишла у Лондон, а најбољи њен официр, пуковник Драгољуб Михаиловић 11. маја на Равној Гори формира покрет отпора, први у поробљеној Европи. Услиједила је ратна епопеја против окупатора, али и нажалост против домаћих револуционара који нијесу бирали средства да остваре превласт на терену, како против Њемаца тако и против краљевске војске. Расистичка одмазда коју је прописала и спроводила њемачка команда у Србији, 100 стријељаних за једног убијеног њемачког војника, а 50 за једног рањеног, за Михаиловића је била кочница за дјеловање, а за партизане сигнал за још јачи напад.
До читања у новом дану, Тачно у подне. Збогом
