Мишљења Венецијанске комисије у актуелним околностима не треба да буду од особитог значаја за извршну и парламентарну власт у Црној Гори. Када ванредне мјере буду почеле да дају резултате, и „Венецијанци“ ће схватити да су биле неопходне.
Мило Ђукановић је наставио са покушајима тоталне блокаде институција и државе, надајући се да је у креирању друштвеног хаоса једини излаз за њега, у политичком и сваком другом смислу.
Стварање хаоса пораженом диктатору не смије бити допуштено.
У ванредним околностима нефункционисања институција, као што је Уставни суд, државничка дужност је посегнути за ванредним мјерама. Устав Црне Горе прописује да такве мјере у овим околностима треба да спроведе Парламент Црне Горе. Дакле, не само да сјутра парламентарна већина треба да усвоји измјене Закона о предсједнику, које ће омогућити превазилажење Ђукановићевих опструкција приликом избора нове Владе, већ она мора и да настави са доношењем ванредних мјера. Међу таквим мјерама треба да буде и она која подразумијева смјену Ђукановића са мјеста предсједника, уколико он настави са блокадом институција и опструкцијом демократских процеса.
Надаље, једна од ванредних мјера треба да се односи и на могућност одржавања првих слободних избора и у одсуству конституисања Уставног суда. Све би те специјалне мјере парламентарна већина у овим ванредним околностима блокаде државе могла да обави, јер је управо – политичка већина.
Мишљења Венецијанске комисије у актуелним околностима не треба да буду од особитог значаја за извршну и парламентарну власт у Црној Гори. Када ванредне мјере буду почеле да дају резултате, и „Венецијанци“ ће схватити да су биле неопходне.
Бошко Вукићевић
Извор: Фејсбук
