Пише: Ратко Контић
Бивши предсједник и премијер Црне Горе, у више наврата, Мило Ђукановић, нашао се у незгодној ситуацији због одлуке АСК да је годинама достављао непотпуне и нетачне податке надлежним органима о имовини, не пријављујући најмање седам ручних сатова укупне вриједности и до 225.000 еура. Само набрајање сатова, веома познатих брендова, установљено је стручном експертизом на основу вјеродостојних фотографија из јавних архива, а цијеном предњачи сат која наводно износи чак 106.076 еура, према подацима из 2011. године.
Ђукановић је написао подуже тумачење одлуке АСК о његовим сатовима и односа према раду надлежног органа, говорећи најмање о сатовима и начину, односно времену њиховог стицања. Допунски је одговорни члан ДПС-а покушао да представи раније финансијске билансе свог почасног предсједника из кратког времена када није био ни предсједник нити премијер Црне Горе. И по његовим наводима ради се о цифри близу милион еура.
И зашто не куповати сатове, зашто не мјерити вријеме и не подешавати те сатове према временским циклусима у периоду непрекидног владања преко 30 година.
То је било превише времена да препусти другима утврђивање протока минута или сати, мјесеци или година. Лијепог времена апсолутне власти и недодирљивости у сваком смислу те ријечи. И треба данас неко да га прогања што је куповао или добијао сатове да би знао у сваком моменту колико сваки тренутак на власти траје. За ту намјену су били потребни квалитетни и веома дуготрајни механизми и Ђукановић се, посве нормално, окренуо провјереним свјетским брендовима. Тумачење статуса функционера и обавезе да је морао да пријави своју скупоцјену имовину те врсте ће у даљем поступку утврђивати надлежно тужилаштво, али да је имао право да зна како брзо и неумитно вријеме пролази, имао је. И то баш на својим сатовима.
И сва ситуација постаје озбиљна, као што је Халит Непогрешиви желио да свуда постави станице за подешавање времена па да тачно вријеме постане ствар од националног значаја.
И ко може замјерити Ђукановићу што је и он сматрао да су сатови и мјерење његовог времена проведеног на власти важни, и од националног значаја. Да тако важну ствар не може препустити било коме и зато је одлучио да има само скупе сатове. А сат, како каже сјајни А.Х.Танпинар у турском класику 20. вијека: „Сат је највјернији пријатељ свог господара, он прати пулс његовог зглоба, дијели узбуђења настала у његовим грудима, грије се његовим тијелом, он је дио његовог организма. Ако је на столу, заједно са њим живи од почетка до краја временску цјелину коју називамо дан, почињући да живи и мисли као он, сат се несвјесно поистовјећује са својим господаром“.
И ко је могао ускратити право бившем дугогодишњем предсједнику и премијеру да посједује веома скупоцјене сатове да би био сигуран у њихове механизме. Сигуран сам да је веома пажљиво мјерио вријеме на свим својим сатовима и да је уживао у томе.
Да ли је то задовољство морао подијелити са надлежним органима и пријавити своју имовину нека утврди тужилаштво. Кад већ мора. Оно што је важно у читавој причи око сатова јесте да је Ђукановић ваљда, брижљиво водећи рачуна о времену које је провео на власти, коначно схватио да је измјерио оно што је било њему намијењено, да су сви његови сатови испунили своју сврху и да баш сада треба да пријави њихову стварну материјалну вриједност.
А не да га надлежна тужилаштва можда третирају као човјека који се незаконито богатио и прикривао своју имовину, за коју неки тврде да је неупоредиво и многоструко већа него вриједност свих његових сатова. Чини ми се да мора све урадити да не остане уписан као контроверзни политичар који је наводно сакривао материјалне вриједности стечене кроз 30 година бављења политиком.
Посебно у односу на чињеницу да је лично он, на свој начин, омогућио услове да Црна Гора поново буде самостална и међународно призната држава. И да као такав остане уписан у новијој историји наше домовине. Ђукановић треба да схвати да је пријављивање сатова и остале наводне његове имовине постала баш ствар од националног значаја. Не сатови, већ чин пријављивања. Ради будућих генерација и будућности Црне Горе у интеграцијама које нас очекују.
Извор: Дан
