Пишe: Ратко Контић
Пуних 27 година они су живјели свој, али и животе свих оних који им нијесу били по вољи. Управљали су друштвеним процесима на начин који је њима одговарао, не марећи за жртве које је такав систем производио. Поставља се питање да ли уопште треба тумачити изјаве бившег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића или га треба потпуно игнорисати. Ако је неко имао времена да јавно каже шта мисли, он је имао. Навикнут да троши вријеме држави и њеним становницима онако како је било најбоље за његове интересе и руковођен само једном страшћу, односно жељом да буде на власти, сада већ показује знаке фрустрације када се према неким људима спроводе истраге или им се одређује притвор.
Очигледна фрустрација, утемељена у бијесу и немоћи, огледа се суштински у подстрекавању да се људи у Црној Гори врате да сами буду судије, иако је закон давно установио мјере да таква понашања спријечи.
Његова фрустрација могла би се, са криминолошког аспекта, схватити и као могуће слање поруке некоме ко би могао да почне да врши освете. Сам Ђукановић би се ту појавио као „индиректни налогодавац“ док извршиоци не би имали статус класичних „осветника“ познатих црногорској историји и традицији. У недостатку инструмената извршне власти, које су биле саставни дио његовог живота дуго година, Ђукановић суштински подстрекава на чињење потпуно супротно свим друштвеним нормама у 21. вијеку. Да би такво дјело било заокружено морају постојати и они људи у друштву према којима треба извршити такве радње, односно људи којима се треба осветити, а њиховим породицама нанијети дуготрајну патњу и бол.
Тешко је тачно утврдити ко све смета Ђукановићу и ко би могао бити циљ таквих незаконитих активности. Може се претпоставити да се ради о неким политичарима, поједницима из безбједносног или из правосудног сектора, невладиног сектора или другима чије му понашање не одговара. Ђукановић апострофира да је „опасно када једина политика након доласка на власт постане реваншизам“.
Невјероватно како је бивши предсједник заборавио све што су његова партија и његови људи у државним огранима радили уочи и након предсједничких избора 1997. године, и дуго времена касније. Стравична освета и брутални реваншизам скопчан са патолошком мржњом какав није забиљежен од увођења вишепартијског система у Црној Гори. Освета је била тако брутална да је огроман број људи отпуштан са посла док су читаве породице биле изложене притисцима свих врста због тога што нијесу подржавали политику ДПС-а и њеног предсједника. Последица те освете и реваншизма је била подјела на лојалне и „непријатеље државе“ који су додатно били предмет интересовања надлежних државних служби и посебно њихових тајних активности.
Стравична освета и реваншизам који је у том времену почео ДПС, на државном и локалном нивоу, трајали су све до 2020. године. Пуних 27 година они су живјели свој, али и животе свих оних који им нијесу били по вољи. Управљали су друштвеним процесима на начин који је њима одговарао, не марећи за жртве које је такав систем производио.
Систем који је био заснован на освети, реваншизму, политичкој сервилности, понижавању и куповању људских душа, понижавању достојанства законодавне, извршене и судске власти. Систем који се као такав веома лако надовезао на организовани криминал и корупцију и постао једно. И након свега тога Мило Ђукановић данас, из личног бијеса и немоћи, својим формулацијама подстрекава неке појединце или организоване групе људи на потенцијалну освету покушавајући да тиме можда изазове појаву урбаног тероризма у Црној Гори. Сасвим је јасно да треба политички потпуно игнорисати изјаве Мила Ђукановића, док надлежни органи обавезно треба да направе безбједносне процјене и одреде степен његовог подстрекавања у односу на могуће изазивање неспокојства и хаоса широм Црне Горе.
Не треба заборавити да је Италија почела озбиљну борбу против организованог криминала тек када су њихови сеизмички уређаји регистровали последицу употребљених 500 кг ТНТ експлозива, ради ликвидације познатог судије против мафије Ђованија Фалконеа. Са друге стране, долази сјајна реченица актуелног премијера Милојка Спајића „желим да се осветимо лошем вођењу државе у прошлости тако да је много боље водимо, а најбоље освете су у инфраструктури“.
Извор: Дан
