Пише: Ратко Контић
Бомбардовање СР Југославије, или, како се то уобичајено и данас код нас зове или каже „НАТО“ злочини учињени и малој Црној Гори, као њеној чланици, било је, према војној снази, највећа агресија према једној земљи послије Другог свјетског рата.
Изражено бројевима: око 25.000 борбених летова, са учешћем око 1.100 борбених авиона и 25.000 тона баченог експлозива. Таква војна агресија није могла да бира жртве према узрасту, полу, занимању или било чему другом што обиљежава живот сваког појединца или друштвене групе.
И њихово право да живе без страха да ће неко бацати бомбе на њих.
Од укупног броја убијених цивила, око 30 одсто била су дјеца, док је проценат дјеце повријеђене у бомбардовању био око 40 одсто.
О нашој малој, у том тренутку безразложно нападнутој земљи, и њеним цивилним жртвама:
Рожаје – 25.3, убијен је Сенад Дачић (16) током бомбардовања пута у селу Бесник касетним бомбама. Рањена су још два лица.
Грлић – Даниловград, 26.3, тешко је повријеђена жена током ракетног напада.
Подгорица – 6.4, у ракетном нападу оштећени објекти различитих намјена.
Аеродром Голубовци – 25.3, крстарећа ракета уништила складиште нафте на цивилном дијелу аеродрома.
Село Гошићи – 28.4, код аеродрома Голубовци, ракетни напад на стамбене објекте.
Мурино – 30.4, током бомбардовања моста у центру ове варошице животе је изгубило шест цивила, међу којима троје дјеце. Погинули су Манојло Коматина (72), Милка Кочановић (69), Вукић Вулетић (46), као и малољетни Мирослав Кнежевић (14) Оливера Максимовић (13) и Јулијана Брудар (11) док су четири лица задобила тешке, а исто толико њих лакше тјелесне повреде.
Мурино – 11.5, око 2 часа, током бомбардовања уништене су куће Гроздановића, Ђорђевића, Живаљевића, Катића, Мијовића, Корановића и Лутоваца. Оштећена је и школа, као и Дом културе и мост.
Набројана су само нека неоправдана разарања стамбених објеката различитог значаја и карактера, као и цивилни циљеви, али првенствено цивилне жртве чије су ликвидације представљале уједно злочине против човјечности и ратне злочине.
Обим разарања цивилних објеката различитог значаја и карактера и број цивилних жртава у Србији, као чланици СР Југославије, неупоредиво је већи.
Интересантан је податак да су више од половине страдалих на Косову били грађани албанске националности, ради чије заштите је извршена војна агресија, називана чак и „хуманитарном интервенцијом“.
И онда дође 25.4.2025. године и честита одлука Владе Црне Горе да опредијели одређену количину новца за обештећење породица цивилних жртава ратова деведесетих.
Из Владе је саопштено да ова мјера представља корак ка суочавању са прошлошћу и има важан симболични и и практични и значај за обнову повјерења у државне институције и изградњу међуљудске солидарности.
Конкретно, опредијељена су средства за 16 породица жртава трагичних догађаја у Штрпцима, током бомбардовања у Мурину и Тузима и током депортације избјеглица.
Тиме се на један начин исправља дугогодишња неправда према жртвама бесмислених „специјалних операција“ које су производиле људске жртве и патње њиховим породицама, којој год вјери или нацији припадали.
И добро је што је јавности ту одлуку лично предочио премијер Милојко Спајић. Припадало је то и неком од претходних премијера или влада, али стицај околности и честита одлука припале су актуелној влади и њему.
Постоје разлози због којих та влада и премијер Спајић могу и треба да се критикују, али ово је одлука чије образложење је важније од износа новца који ће појединачно бити додијељен.
Иако нема тог новца који може замијенити право човјека да живи безбрижно један једини живот који му Бог да, оваква одлука је испољавање посебне пажње и подсјећање да нијесмо заборавили да будемо људи.
Извор: Дан
